Polni organi – Genetski pol embriona je determinisan već pri fertilizaciji, gde je diferenciranje polnih organa genetski programirano i nezavisno. Pošto spermatozoidi nose Y hromozom, može se reći da su oni determinantna pola embriona.
U ovom tekstu:
Diferenciranje polnih organa
- Gonade (tj. genitalne žlezde) su izgrađene iz dve vrste ćelija: primordijalnih germinativnih i potpornih ćelija.
- Potporne ćelije su porekla od genitalnog nabora, smeštenih medijalno od mezonefrosa.
- Folikularne ćelije su potporne ćelije jajnika ( ovarijuma).
- Primordijalne germinativne ćelije vode poreklo od endoderma zida žumančane kese.
Polni organi – formiranje
U 3. nedelji trudnoće dolazi do diferencijacije primordijalnih ćelija, koje se potom sele prema polnim naborima u blizini mezonefrosa i u 5. nedelji započinje njihova deoba pa se već u 7. nedelji trudnoće mogu uočiti osnove jajnika, tako da se mogu uočiti prve morfološke karakteristike pola embriona. Do 7. nedelje, genitalni trakt muškarca i žene ima istu građu. Sačinjen je iz dva mezonefrična (Wolfova) kanala i dva paramezonefrična (Müllerova) duktusa.
Usled nedostatka Y hromozoma, od indiferentnih gonada nastaju ovarijumi. Nakon njihovog formiranja, sintetišu se različiti faktori koji utiču na dalji razvoj genitalnih organa žene. Kod žena dolazi do regresije mezonefričnih kanala i dalja diferencijacija paramezonefričnih kanala. Od distalnih delova paramezonefričnih kanala nastaju jajovodi (tuba uterina), dok se njihov proksimalni delovi međusobno fuzionišu, formirajući uterus.
Paramezonefrični kanali stupaju u kontakt sa zadnjim delom urogenitalnog sinusa. Pelvična i genitalna zona urogenitalnog sinusa se odvajaju od njegove urinarne zone i zajedno sa krajevima paramezonefričnih kanala formiraju primordijum vagine. Ova struktura će se u daljem razvoju diferencirati u vaginu.
Diferenciranje polnih organa: Šta ulazi u sastav ženskih genitalija?
U sastav unutrašnjih ženskih genitalija ulaze sledeće strukture: vagina, materica, jajovodi i jajnici. Razvoj spoljašnjih genitalnih organa se vrši simultano sa razvojem unutrašnjih genitalnih organa. Za razliku od unutrašnjih, spoljašnji genitalni organi se razviju od ektoderma.
Oko 4. nedelje embrionalnog razvića, na ventralnoj strani embriona i to u blizini kloakalne membrane, formira se kloakalna eminencija koja se još naziva i genitalni tuberkulum. Sa lateralnih strana kloakalne membrane, formiraju se genitalni nabori i genitalna ispupčenja. Daljim razvojem usled rasta urorektalnog septuma, dolazi do deljenja kloakalne membrane na dva dela: urogenitalna membrana i analna membrana. Mesto koje ih razdeljuje predstavlja budući perineum.
Definitivna diferencijacija polnih organa
Kod muškaraca i žena, definitivna diferencijacija spoljašnjih genitalnih organa se uočava tokom 3. meseca razvića. Genitalni tuberkulum podleže značajno manjoj elongaciji i diferencira se u klitoris.
Urogenitalni sinus ostaje otvoren a na njemu se formiraju uretralni oficijum anteriorno, i vestibulum vagine posteriorno. Lateralno od urogenitalnog sinusa nalaze se genitalni prevoji i od njih nastaju male usne ( laba minora). Od genitalnih ispupčenja nastaju velike usne (labia majora).
U sastav spoljašnjih ženskih genitalija ulaze sledeće strukture: pubični ili Venerin brežuljak, velike i male usne stidnice, prostor ograničen malim usnama-trem vagine, tremna glavica, tremne žlezde, dražica i devičnjak (himen).
Hormonske promene
Fetalni hipotalamus počine da luči u 8. nedelji GnRH, koji potom stimuliše lučenje FSH i LH oko 13. nedelje. Vrednosti gonadotropina dostižu svoj maksimum oko 20. nedelje, gde dolazi do velikog umnožavanja oogonija, razvoj primarnih oocita, sazrevanje folikula, atrezija folikula kao i procesa steroidogeneze. Druga polovina trudnoće karakteriše se nižim vrednostima gonadotropina, usled povećane koncentracije cirkulišućih fetoplacentarnih polnih steroidnih hormona, čiji se receptori nalaze u hipotalamusu i hipofizi.
Nakon porođaja, usled prestanka negativne povratne sprege fetoplacentarnih polnih hormona, dolazi po povećanog lučenja gonadotropina. U 3. mesecu nakon porođaja, vrednosti gonadotropina su na nivou postmenopauzalnih. Nivo estradiola se povećava jer gonadotropini deluju na sazrevanje i atreziju folikula.
Nakon sazrevanja hipotalamo-hipofizne gonadalne osovine, dolazi do aktivacije negativne povratne sprege, pa koncetracija gonadotropina počinje da opada. Na tom nivou ostaje do 6-8 godine. I pored niskih koncentracija gonadotropini, oni pokazuju pulsatorni karakter lučenja koji vodi u procese folikulogeneze I atrezije.
Nakon perioda hormonske ravnoteže u ranom detinjstvu nastaju pretpubertetska dešavanja u užem smislu koja obuhvataju adrenarhu i gonadarhu. Adrenarha obuhvata proces sazrevanja nadbubrežnih žlezda i karakteriše se pojačanim izlučivanjem androgenih hormona ( dehidroepinadrosteron, dehidroepiandrosteron sulfat i androstendion).
Diferenciranje ženskih polnih organa i pubertet
Porast ovih hormona kreće oko 8. godine života, dok maksimum se dostiže oko 15. godine života. Kao posledica povećane količine androgena razvija se pubična i pazušna maljavost. Smatra se da su adrenarha i gonadarha, dva potpuno nezavisna procesa. Tako kod prevremenog puberteta gonadarha nastaje pre adrenarhe.
Promene polnih organa tokom detinjstva zavise od više faktora. Najvažniji su endoktini faktori, porodični, nutritivni i klimatski uticaji.
Razvoj genitalnih organa može biti značajno usporen zbog težih hroničnih oboljenja ili ako je fizički razvoj ugrožen zbog neadekvatne ishrane. Gonadarha je momenat koji označava početak funkcionisanja polnih žlezda tokom puberteta. Gonadarha se karakteriše smanjenim dejstvom negativne povratne sprege estrogena na dejstvo hipotalamo-hipofizne osovine, kao i smanjene centralnog inhibitora na GnRH.
U prvim godinama puberteta, uočavamo jako visoke vrednosti FSH, dok u kasnijim godinama puberteta dolazi do povećanog lučenja LH a sve to usled pulsacije GnRH. Usled aktivacije hormona, dolazi do rasta i razvoja folikula kao i nastupanje prvog menstrualnog krvarenja – menarha.
Nastupanje prve menstruacije, u velikoj meri zavisi od geografskog područja, stepenja uhranjenosti i opšteg zdravstvenog stanja. Devojčice koje žive u urbanim područijima, bliže Ekvatoru ranije ulaze u pubertet. Za fizičke promene tokom puberteta odgovorna su hormonska zbivanja u organizmu. Povećana koncentracija estrogena dovodi do rasta i razvoja genitalnih organa, dojki i stvaranja ženskog habitusa. Dok su androgeni neophodni za pazušnu i pubičnu maljavost.
Ženski polni organi: Menstruacija
Menstrualni ciklus je fiziološki ciklus kod žena koji počinje u doba puberteta pojavom menarhe i traje do vremena nastupanja menopauze. Menstruacija je fiziološko, periodično krvarenje iz sekretorno promenjenog endometrijuma do koga dolazi nakom niza postupnih promena na reproduktivnim organima uslovljenih složenim mehanizmima hormonskih uticaja.
Menstrualni ciklus obuhvata sinhronizovane promene kojima su obuhvaćeni svi polni organi (jajnici, materica, jajovodi i vagina) i sa nešto manje izraženim promenama na ekstragenitalnim organima. Sva dešavanja u menstrualnom ciklusu kontrolisana su sinhronizovanim funkcionisanjem hipotalamo- hipofizno- ovarijalne osovine.
Literatura:
- Ginekologija, Đurđević S., Medicinski fakultet u Novom Sadu
- Fertilizacija I embriogeneza, Lalošević D., ART-REM
Objavljen: 1. jun 2023. godine, ažuriran: 13. januar 2024. godine
