Šta znači da se hranite pravilno dok dojite? Ishrana majke koja doji je veoma važna. Majku koja doji možemo da uporedimo sa maratoncem čija trka traje puna dvadeset i četiri sata.
U ovom tekstu:
Ishrana majke koja doji
Koje su osnovne smernice:
Povećajte količinu vode koju popijete za četvrt uobičajenog unosa po danu, tako da pijete ukupno dve i po do tri litre. Žene koje doje imaju tendenciju da budu žednije, posebno za vreme podoja, jer deo unete vode ide direktno u proizvodnju mleka. Ali nemojte ni preterivati: previše tečnosti takođe može da smanji proizvodnju mleka.
Povećati svoj dnevni unos kalorija na 2500 kalorija: čak možete da jedete i više od toga ako ste planirali da nastavite sa dojenjem duže od tri meseca (2.800 kalorija dnevno). Ali opet, budite oprezni: mnoge dojilje su na iskušenju da jedu slatkiše. Umesto toga, ishrana majke koja doji treba da se bazira na zdravim namirnicama!
Jedite više proteina. Osnovno pravilo je da je jedan dodatni gram proteina svaki dan po kilogramu vaše težine.
Dodatne kalorije unosite tokom dana kroz pet „jela“: ishrana majke koja doji treba da sadrži doručak, ručak, poslepodnevnu užinu, večeru i dodatnu užinu tokom večeri. Svaki obrok je vreme i prilika da pijete vodu, jedete mlečne proizvod smanjenih masnoća i komad voća. Kako vaše telo neprestano proizvodi mleko, ono treba redovan unos kalorija.
Držite se podalje od duvana. Nikotin prolazi direktno kroz majčino mleko do deteta. Ako ne možete da to otklonite, pravite razmak od najmanje sat vremena između poslednje cigarete i sledećeg podoja, tako da nikotin ima priliku da se razgradi barem delomično.
Izbegavajte redovno konzumiranje alkohola. Alkohol prolazi u mleko za manje od sat vremena, a ako ga beba konzumira u velikim količinama to može da uspori njen rast. Ako pijete povremeno čašu vina ili piva, odložite to za posle podoja.
Ne uzimajte nikakve lekove bez prethodnog savetovanja sa lekarom. Mali broj antibiotika, laksativa i svi proizvodi koji sadrže jod su kontraindikovani za navedeno u toku dojenja. Ostali lekovi, po pravilu, ne predstavljaju prepreku za terapiju tokom dojenja.
Čuvajte se štetnih materija. Kao i nikotin, zaostatak pesticida lako prolazi kroz majčino mleko. Probajte da se držite daleko od insekticida, posebno u oblicima kao što su aerosoli. Zato je ishrana majke koja doji ponekad izazov za planiranje. Jedite nezasićene umesto zasićenih masnih kiselina. Ulje suncokreta, kukuruza, uljane repice i maslinovo ulje daju masne kiseline koje su neophodne za izgradnju detetov nervnog sistema.
Jedite hranu koja sadrži vitamin B9. U zapadnim zemljama, vitamin koji stvarno jedini nedostaje u ishrani žena je vitamin B9 (folna kiselina). Kontraceptivne pilule naglašavaju deficit kod žena vitamina B9, a takođe to može da doprinese nedostatku vitamina B6. Tokom trudnoće, folna kiselina je od vitalnog značaja za razvoj detetova nervnog sistema. Smatra se da ishrana majke koja doji može da podmiri sve potrebe u nutrijentima. Ipak, ukoliko nije dobro balansirana, onda se savetuje da nastave sa uzimanjem svojih prenatalnih vitamina. Folna kiselina se takođe može naći u izobilju u kupusu, kukuruzu, i spanaću. Mnoge druge namirnice, kao što su pšenica i sok od narandže, su obogaćene folnom kiselinom.
Uzmite dodatke cinka. Prema jednom istraživanju, trudnice i dojilje često imaju nedostatak cinka. One bi trebalo da ga unose 15 do 20 miligrama dnevno. Cink se nalazi u jajima, mesu, brašnu od celog zrna i zobu.
Unosite 1.200 miligrama kalcijuma dnevno. Uravnotežena dijeta nudi samo 800 do 1.000 miligrama kalcijuma dnevno. Budući da zbog dojenja je potrebno 1.200 miligrama, dodatak preparata kalcijuma će verovatno biti potreban. Potrebe u kalcijumu se mogu delom nadoknaditi iz mlečnih proizvoda, sirovog povrća, badema i lešnika.
Ne žurite sa kupovinom dodatka vitamina A. Ljudi često govore o dodatku vitamina A za dojilje, jer im raste svakodnevna potreba od 1000 mg do 1300 mg. Istina je da ako je žena imala nedostatak vitamina A tokom trudnoće, ovaj se problem može pogoršati nakon porođaja, ali u suštini svako ko jede dovoljno šargarepe, povrća, maslaca, ribe i mesa će apsorbovati dovoljno vitamina A i na tome i treba planirati kad je u pitanju ishrana majke koja doji.
Milena Kostić, savetnica za dojenje
Objavljen: 3. jun 2012. godine, ažuriran: 13. maj 2024. godine
