Kada razgovarate sa ženama o porođaju, uglavnom će vam svaka prvo reći da se boji bola, pa tek onda i svih drugih komplikacija. Ali, da li ste znali da su ženama u nerazvijenim civilizacijama porođaji manje bolni? Razlog tome upravo leži u strahu koji odlaže porođaj i povećava bol. Da bi se bez straha do bezbolnog porođaja može doći?
U ovom tekstu:
Bezbolan porođaj na prirodan način
Danas je sinonim za bezbolan porođaj epiduralna anestezija. Ona i služi tome da pomogne da se porođaj obezboli, ali kao i svaki drugi metod i nekada ima svoje mane i komplikacije. Medicina ide napred i stalno otkriva nove načine da se ženama olakša porođaj. Ne treba bežati ni od potpuno prirodnih načina da se porođaj obezboli. Njima ćemo se više baviti u nastavku ovog teksta.
Veoma je teško da žena racionalizuje svoj strah, čak i ako jednim delom veruje da je on bezrazložan. Nije veliki broj žena koje mogu da se suoče sa strahom od porođaja i prevaziđu ga.
Sve je više lekara koji majkama savetuju da je najbolje da se odluče na potpuno prirodan porođaj, eventualno uz dodatak nekih lekova za ublažavanje bolova. Postoji i interesovanje za porođaj kod kuće i kod nas, ali na to se još uvek odlučuje veoma mali broj trudnica.
Uz pravilnu pripremu trudnice, koja će znati da prepozna i sama tok porođaja, on može biti jedno predivno i ne previše bolno iskustvo.
Indukcija dodatno odmaže u prirodnom toku porođaja, jer ga ubrzava i pojačava kontrakcije materice. Za indukciju nekada postoji potreba i ona je opravdana, ali ne uvek.
Bol na porođaju
Naučnici smatraju da je jak bol posledica psihološkog uticaja, a ne stvarnog fizičkog bola. Normalno je da se pri kontrakcijama materice oseća jači bol, nalik na menstrualni i to nekada traje satima, posebno kod prvog porođaja. Porođajni bol se javlja u određenim intervalima, ne traje konstantno. Nauka smatra da veliki deo tog porođajnog bola dolazi iz glave, ženama je usađen strah od porođaja tokom celog života, upoređuju se sa lošim iskustvom svoje majke, sa onime što vide na televiziji, stalno se priča o tom bolu i njih taj strah nekada savlada i parališe. Od straha ne dišu pravilno, grče mišiće i sve to izaziva dodatni bol i komplikacije.
Strah od porođajnog bola koji nije realan je najbolje uporediti sa onim kada vam se čini da osetite bol istog momenta kada zubar uključi bušilicu, a još nije ni dotakao vaš zub.
Postoje situacije u kojima je porodiljin strah toliko jak da lekari nemaju izbora već moraju u toku porođaja da je odvedu na carski rez, kada procene da je beba ugrožena.
Zabluda o carskom rezu
Postoji određeni broj žena koji misle da će porođajem na carski rez spasiti sebe porođajnih bolova. Ono što je potvrdila svaka žena koja se porađala prirodnim putem je da su bolovi usled kontrakcija ništa naspram bolova nakon buđenja posle carskog reza. Carski rez je ozbiljna operacija usled koje se seku svi slojevi kože, mišići, zid materice, a zatim i svi slojevi ušivaju. Posle ovakve operacije morate očekivati da će vas rana nekada boleti i na promenu vremena. Osim toga, boravak od carskog reza je duži.
Nakon prirodnog porođaja već posle par sati možete da se tuširate, a dva dana nakon porođaja ćete verovatno ići kući. U to vreme, žene koje se porode carskim rezom tek će skinuti kateter i krenuti samostalno da vrše nuždu. Naravno, da postoje situacije kada je carski rez dobro rešenje, ali to uvek treba da bude medicinski indikovano. Više: Carski rez
Bez straha do bezbolnog porođaja: Kako otkloniti strah od porođaja?
Dokazano je da je bol nastao kao posledica neinformisanosti trudnica i „punjenja glave“ strašnim pričama o porođaju još od najranijeg detinjstva. Današnje žene su vaspitane da je porođaj nešto strašno i neizdrživo. Tome doprinose i naša porodilišta gde se ne pridaje previše značaja udobnosti i relaksaciji trudnice. Posebno je to slučaj u velikim porodilištima gde babice nemaju vremena da se posvete svakoj ženi, a često žena nema ni podršku nekoga ko bi je bodrio tokom tih sati. Svest našeg društva još nije u toj meri razvijena.
Trudnice i same često ne pohađaju školu za trudnice, što je u razvijenim evropskim zemljama gotovo nezamislivo. Samim tim, one nisu upoznate sa tokom porođaja i počinju da paniče iz neznanja.
Bezbolan porođaj na prirodan način
Pozitivan stav
Držite se onoga „pozitivne misle privlače pozitivne stvari“ i videćete da je zaista tako. Raspitajte se u okruženju i videćete koliko je majki koje su sa pozitivnim mislima otišle na porođaj zaista lagodno prošlo na porođaju. Vera u dobar sled događaja je važna uvek, a kada je porođaj u pitanju, samouvereno ćete prolaziti lakše i sami sebi pomoći.
Balansirana ishrana
Davno je dokazano da žena ne treba da jede za dvoje. Sada znamo da to nije baš tako i da je važno da se žena hrani zdravo. Višak kilograma koji dobije tokom trudnoće može da je zdravstveno ugrozi ( hipertenzija, gestacijski dijabetes, preeklampsija, opstipacija, hemoroidi, gorušica), ali i da oteža tok porođaja. Statistika pokazuje da se žene sa manjom telesnom težinom mnogo lakše i brže porađaju. Više: Ishrana trudnice
Aktivna trudnica
Veoma je važno da je trudnica aktivna na porođaju i da učestvuje u svim segmentima. Zato treba da se informiše i pohađa školu za trudnice kako bi bila upoznata sa tokom porođaja. Ukoliko je trudnica koncentrisana da aktivno učestvuje, ona će moći da kontroliše situaciju, da pravilno diše i da se relaksira. Samo tako je moguć bezbolan porođaj.
Nije moguće ostvariti bezbolan porođaj, ako trudnica nije aktivni učesnik porođaja. Ona je ta koja sama sebi mora da pomogne da prođe bez bolova.
Relaksiranost
Relaksacija je jedan od metoda bezbolnog porođaja. Ona znači da je telo potpuno opušteno tokom porođaja. Cilj je da se telo snabde kiseonikom i da beba nijednog momenta ne bude ugrožena. Ovaj metod se uči u školi za trudnice. Više o relaksaciji!
Disanje na porođaju
Pravilno disanje je jedna od ključnih stavki na porođaju. Ukoliko se materica ne snabde dovoljnom količinom kiseonika, dolazi do stvaranja mlečne kiseline i pojave grčeva koji nisu prirodne kontrakcije materice. Više o disanju na porođaju!
Pročitajte još: Panika i pravilno disanje na porođaju
Objavljen: 20. mart 2019. godine, ažuriran: 29. marta 2024. godine
