Imunizacija, odnosno vakcinacija je jednostavan i efikasan način da zaštitite dete od velikog broja bolesti.
U ovom tekstu:
Vakcinacija – zašto je važno vakcinisati dete
Smatra se da godišnje u svetu najmanje dva miliona ljudi oboli od bolesti koje su mogle biti sprečene imunizacijom. Od toga čak 1,4 miliona su deca mlađa od pet godina.
Zašto je imunizacija važna?
Imunizacija je naizgled jedan kontroverzan čin: u organizam vakcinisane osobe unosi se uzročnik bolesti. Time se izaziva reakcija imunog sistema – razvija se otpornost na bolest. Veoma slično funkcioniše i prirodan proces: kada se od nečeg razbolimo, najčešće na tu bolest po ozdravljenju stičemo imunitet i ne možemo se razboleti ponovo.
Kada se dete pravovremeno vakciniše, pojačava se sposobnost njegovog organizma da se brani od bolesti tako što se razvijaju antitela protiv njihovih uzročnika. Deca koja nisu vakcinisana zato lako mogu da obole od nekih bolesti koje su naizgled iskorenjene iz urbanog dela Zemlje: tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, malih boginja, rubele, zaušaka, hepatitisa B, kao i oboljenja izazvanih Hemophilusom influenzae b.
Vakcinacija se sprovodi prema kalendaru imunizacije u tačno određenom uzrastu. Neke vakcine daju se samo jednom, dok je kod drugih nužna revakcinacija u određenim intervalima.
U kojim slučajevima se ne može vršiti vakcinacija
Imunizacija protiv zaraznih bolesti ne može se sprovoditi kada kod osobe postoje kontraindikacije. Najčešće kontraindikacije su akutne bolesti, febrilna stanja, anafilaksija na komponente vakcine, teže neželjene reakcije na prethodnu dozu vakcine, kao i kod stanja smanjene otpornosti (kada postoje maligne bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili radijacijom i druga utvrđena stanja imunosupresije) i u trudnoći.
U pripremi ovog teksta korišćeni su podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“
Objavljen: 12. novembar 2011. godine
