Prva beba začeta putem vantelesne oplodnje rodila se 25 jula 1978. godine, ali i nakon svih ovih godina naučnici još uvek ulažu izuzetne napore da poboljšaju rezultate tretmana vantelesne oplodnje. Jedan od glavnih problema koji i dalje predstavlja izazov jeste više neuspelih pokušaja VTO.
U ovom tekstu:
Uzastopne neuspele implantacije (Repeated Implantation Failure – RIF) kod VTO tretmana predstavljaju ogroman emocionalni, psihološki i finansijski teret za ljude koji prolaze kroz ovaj proces. Neuspeh u ostvarivanju trudnoće koja bi vodila do roditeljstva, opšti je problem na svetskom nivou i vrlo često uzrokuje anksioznost, depresiju i osećaj bespomoćnosti.
Možemo reći da je reč u uzastopnim neuspelim implantacijama embriona kada imamo nemogućnost ostvarenja kliničke trudnoće nakon najmanje tri ili više VTO tretmana, u kojima je izvršen transfer jednog ili dva morfološki dobro rangiranih embriona. Da li je tretman uspešan ili ne uglavnom zavisi od kvaliteta embriona (morfološkog kao i genetskog) i u manjoj meri od receptivnosti/prijemčivosti sluznice endometrijuma.
Hromozomske anomalije
Što su žene starije, povećava se i stopa hromozomskih anomalija u jajnim ćelijama koje proizvode, pa samim tim i kod embriona. Ovo je razlog što su kod žena starije reproduktivne dobi stope uspešnosti VTO niže, dok su stope pobačaja više. Da bi se povećale šanse za pozitivan ishod, u modernim laboratorijama se svi embriotransferi vrše u fazi blastociste, što znači i da embriolozi poseduju više znanja o finalnoj proceni/rangiranju embriona. Kod blastocisti su manje šanse za hromozomske anomalije jer priroda filtrira neke od njih nakon fertilizacije i tokom perioda razvoja embriona.
U slučajevima kada se sumnja da je uzrok neuspešne implantacije u embrionu, zahteva se analiza kariotipa putem krvi za oba partnera, a kako bi se isključili dodatni genetski faktori koji mogu dovesti do većeg procenta anomalija u embrionima nego što je to očekivano. Preimplantacijska genetska dijagnostika embriona u fazi blastociste može biti od pomoći, u zavisnosti od medicinske anamneze i očekivanog broja blastociosti.
Anomalije materice i više neuspelih pokušaja VTO
Morfološke anomalije materice mogu takođe biti uzrok više neuspelih pokušaja VTO. To mogu biti bilo kakve patološke promene u materičnoj šupljini kao što su hiperplazija endomerijuma, prisustvo submukoznih mioma i polipa. Nadalje, hronični endometritis može uticati na razvoj sluznice endometrijuma i takođe dovesti do neuspelih implantacija. Dalje, prisustvo hidrosalpinksa ili endometrioze mogu negativno uticati na uspešnost tretmana VTO.
Morfološke anomalije se mogu otkriti neinvazivnim 3-dimenzionalnim ultrazvučnim pregledom. U određenim slučajevima, potrebne su i invazivnije procedure kao što su histeroskopija ili laparoskopija, bilo u dijagnostičke svrhe ili u svrhu lečenja napred navedenih stanja.
Sluznica endometrijuma
Još jedan aspekt koji treba uzeti u obzir kada se svi ostali faktori isključe, jeste prijemčivost endometrijuma za implantaciju i vremenska odrednica prijemčivosti. Vremenski interval u kom je endometrijum prijemčiv za blastocistu definiše se kao „prozor implantacije“. Kako je za implantaciju bitna sinhronizacija embriona i endometrijuma, bitno je osigurati uslove za adekvatan “prozor implantacije”.
U slučajevima učestalih neuspelih implantacija, može doći do prilagođavanja vremenskog perioda prijemčivosti endometrijuma, za koji se ranije smatralo da je isti kod svih žena. U današnje vreme ovo se može proveriti uz pomoć ERA testa koji predstavlja analizu prijemčivosti endometrijuma.
ERA test
ERA test se koristi za određivanje prijemčivosti endometrijuma i dijagnostifikovanja tačnog prozora implantacije. Prema istraživanjima kompanije koja vrši analize vezane za navedeni test, rezultati su prilično tačni i primenjivi kod iste pacijentkinje još 29-40 meseci nakon prvog testa.
Da bi se uradio ERA test, žena treba da prati određeni protokol lečenja (pripremu endometrijuma), a zatim sledi biopsija endometrijuma u tačno određenom vreme. Nakon sekvenciranja genetskog materijala iz biopsije endometrijuma, dobijeni rezultati određuju da li je endometrijum prijemčiv ili nije u konkretnoj fazi endometrijalnog ciklusa. Na osnovu rezultata ERA testa napraviće se individualni plan tretmana i odrediti tačno vreme embrioitransfera, a priprema endometrijuma za transfer embriona mora pratiti tačno određene korake.
Ako do implantacije ne dođe čak i ako su sve gore navedene metode i testovi završeni, u tom slučaju treba istražiti alternativne metode asistriane reprodukcije. Ako je izvor problema najverovatnije u embrionima, u nekim slučajevima će par morati da razmotriti donaciju reproduktivnih ćelija. Ukoliko je problem uzrokovan faktorima materice i nije rešiv, onda je potrebno razmotriti surogat majčinstvo.
Da rezimiramo, postoji mnogo faktora vezanih za tretmane VTO koji mogu dovesti do ponovljenih neuspelih implantacija. Međutim, postoji i mnogo načina da se istraže uzroci i pronađu rešenja za mnoge od ovih problema. Veoma su bitni i individualni protokoli lečenja i individualni pristup svakom pacijentu ponaosob, a u zavisnosti od razloga neuspelih pokušaja VTO.
Medicinski i naučni tim klinike Newlife IVF Greece nikada ne prestaje da proširuje svoje znanja i naporno radi na pronalaženju rešenja i primeni najsavremenijih tretmana potpomognute oplodnje. Osim što nude svoje iskustvo i medicinske smernice, tu su i da saslušaju pacijente i pomognu im da se nose sa svim aspektima tretmana.
Za više detalja i zakazivanje besplatne medicinske konsultacije posetite web stranicu klinike Newlife IVF Greece ili ispunite obrazac za kontakt. Medicinski tim klinike Newlife IVF Greece održače besplatne konsultacije Beogradu, u Hotelu Museum na Trgu Republike, 11. i 12. februara 2023.
Email putem kojeg se možete direktno prijaviti za konsultacije i obratiti koordinatorima za inostrane pacijente klinike je contact-rs@newlife-ivf.gr.
*Tekst nastao u saradnji sa NewlifeIVF iz Soluna.
Objavljen: 22. januara 2023. godine, ažuriran: 2. februar 2024. godine
