Uvođenje čvrste hrane – Dodatak: Istraživanja iz 2021. godine o uvođenju nemlečne hrane
Uvođenje čvrste hrane je pravi izazov za roditelje. Možete uvesti čvrstu hranu u bilo koje vreme između navršenih 4 i 6 meseci starosti (mada je preporuka sačekati 6. mesec) ako je vaša beba spremna. Do tada, majčino ili adaptirano mleko osigurava da je beba unela sve potrebne namirnice. To je ujedno i jedina hrana koju dete treba da jede do tog urasta. Bebin digestivni trakt nije spreman za čvrstu hranu pre ovog perioda.
U ovom tekstu:
Kada uvesti čvrstu hranu bebi?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da deca budu dojena isključivo i najmanje šest meseci – iako će kod neke dece uvođenje čvrste hrane početi ranije. Novija istraživanja pokazala su da je najbolje već sa 6 meseci početi uvođenje glutena, kao i mesa, a do tada početi sa bezbednijim namirnicama. Sa dojenjem treba nastaviti kao osnovnom hranom do prve godine, odnosno dopunom, po mogućstvu, do druge detetove godine.
Kada je beba spremna da počne da jede?
Vaša beba daje jasne znake kada je spremna da sa mleka pređe i na drugu hranu. Znaci da je beba spremna za čvrstu hranu su:
- U stanju je da samostalno drži glavu potpuno stabilno;
- Nema više refleks pljuvanja hrane (beba ne gura nesvesno hranu jezikom napolje);
- Mora da bude u stanju da sedi stabilno jer je neophodno da sedi bar pod uglom od 60 stepeni u stolici za hranjenje ili kolicima;
- Treba da počne da pokušava da žvaće (zubi i jezik su deo organa za varenje i moraju da se sinhronizuju sa organima za varenje, za početak treba da ume da guta);
- Udvostručila je težinu koju je imala na rođenju (većina beba je spremna da jede čvrstu hranu kada udvostruči težinu sa rođenja, a ima NAJMANJE 4 meseca);
- Ima povećan apetit (ako pored 8-10 obroka dnevno beba izgleda gladno, često se budi i negoduje);
- Reaguje na vašu hranu tako što vas posmatra i otvara usta kada prinosite hranu svojim ustima.
Šta je najbolja prva hrana za bebu kada je beba spremna da počne da jede?
Nekada su naše mame i bake prvo deci davale voće, onda se godinama forsiralo da prva hrana budu žitarice, a danas je preporuka da to bude povrće. Zapravo, nema medicinskih dokaza ni za jednu od ovih teorija da je najbolja.
Teorija da beba ne treba prvo da jedu voće da se ne navikava na sladak ukus nema osnova, upravo iz razloga što je majčino mleko, a i mlečna formula slatkog ukusa. Ono će bebi biti poznato, a na ukus povrća se navikava.
Dobar izbor za bebinu prvu hranu su: jabuka, šargarepa, pirinač, krompir, tikvice i kruška.
U koje vreme dati bebi obrok čvrste hrane?
Najbolje je da sa hranjenjem počnete u pre podnevnim časovima, a najkasnije do 14-15 časova. Razlog ovome je eventualna alergijska reakcija koja može da se ispolji nekoliko sati nakon obroka.
Nemojte bebi prvo davati ujutru da jede, jer tada treba da dobije mlečni obrok nakon noći.
Kako i kada dati prvi nemlečni obrok bebi?
Odaberite vreme između obroka, kada beba nije previše gladna. Na primer, sat vremena nakon prethodnog podoja ili mlečne formule. Ili pak, nakon što ste joj dali malo da sisa ili popije mleka. Neko savetuje i da se bebi da hrana nakon punog obroka, ali dosta beba tada odbija hranu i iz razloga što je potpuno sita, a jela je upravo nešto što joj je lakše.
Dajte bebi kašičicu ili dve pirea od povrća ili voća. Ako spremate prvo žitarice razredite ih sa svojim mlekom ili formulom da napravite polutečnu hranu.
NIKADA nemojte davati bebi žitarice na flašicu i kada završite uvođenje čvrste hrane. Flašica treba da služi isključivo za unos mleka, ne sokova, vode i drugih namirnica.
Za hranjenje koristite plastičnu kašičicu sa mekanim vrhom da ne biste ozledili bebine desni. Prvo uzimajte hranu na vrh kašičice.
Nemojte pokušavati da date bebi hranu u vreme kada izgleda umorno i nervozno. U početku će beba jeste jednu do dve kašike, pa će se vremenom količina povećavati dok ne stigne do punog obroka. Žitarice možete praviti sve gušće, dok ne bude kompaktna masa.
Ako beba ne pokaže znake alergije možete ih u nekom trenutku prebaciti na večernji obrok. Uslov su da je počela da jede veću količinu i da je prošlo najmanje tri dana od uvođenja žitarice, a nema znakova alergije.
Nakon obroka uvek ponudite bebi da sisa ili spremite adaptirano mleko. Ovo radite posle svakog obroka i dok beba ne počne da odbija da sisa posle obroka. NIKADA nemojte bebi davati vodu za vreme ili odmah nakon obroka.
Pročitajte više – Voda u bebinoj ishrani
Kako ćete znati da je beba dovoljno jela?
Količina hrane koju beba pojede će se razlikovati od obroka do obroka, neke namirnice će u početku želeti da jede u većoj količini, neke izbegavati, kada se uz to doda nervoza oko nicanja zubića, neraspoloženje, interesovanje za stvari iz okruženja i pospanost, nekada će vam delovati naporno. Ako beba okreće glavu na drugu stranu, gura jezikom kašičicu ili pljuje hranu, znači da je jela dovoljno.
ZAPAMTITE: Nekada će vam obroci izgledati kako potpuni fijasko. Ipak, to nije razlog da brinete kako dete ne jede, da ga animirate uz igračke, crtane i slično. Glavna bebina hrana u prvoj godini je mleko, bilo majčino ili adaptirano. Sve što preko toga pojede je odlično, ali je mleko čak i kada bude dosta jelo uvek dopuna i dovoljno ako odbije hranu.
Nema razloga da unosite nervozu u odnos tokom ishrane bebe. Hranjenje bebi treba da bude prijatno, a ne da ima otpor zbog vaše reakcije. Sutra probajte ponovo.
Da li bebi treba davati mleko i kada počne da jede više obroka čvrste hrane?
Obavezno. Majčino ili adaptirano mleko je glavna hrana za bebu tokom prve godine. Ovo mleko bebi pruža važne vitamine, gvožđe i proteine u obliku koji se lako vari. Tek sa navršene dve godine je u redu da dete ne konzumira majčino ili adaptirano mleko bez uticaja na imunitet i krvnu sliku.
Kravlje mleko nije dobra hrana za bebu pre prvog rođendana.
Pročitajte više – Uvođenje kravljeg mleka u bebinu ishranu
Uvođenje čvrste hrane: Kako se uvode nove namirnice u bebinu ishranu?
Namirnice se uvode postepeno. Svaki treći dan možete uvesti novu namirnicu, prvo po manju količinu uz već uvedene namirnice. Alergijska reakcija se manifestuje u vidu osipa, često oko usana, proliva, povraćanja, oticanja lica i teškog disanja. Ako postoji porodična istorija alergija, čekajte i sedam dana na uvođenje nove namirnice. Uvođenje jajeta u bebinu ishranu je specifično i o tome kako se uvodi pročitajte ovde.
Treba vremena da se beba navikne na širok spektar hrane, kao i na različite teksture. Prvo treba dati polu-tečnu hranu, zatim kašu, pa hranu u komadićima.
Uvek odvadite količinu hrane koju nameravate da beba pojede, a ako ne pojede moraćete ostatke da bacite. Ta hrana koja je pomešana sa pljuvačkom ne sme da se ostavi za sutra jer će se i u frižideru razviti bakterije iz usta. Ovo je posebno važno ako hranite bebu gotovom kašom iz teglice. Uvek odvadite u činiju količinu koju ćete davati bebi.
Pročitajte i koje namirnice dete ne bi trebalo da jede u prvoj godini: Spisak namirnica nakon prvog rođendana
Bebina stolica i uvođenje čvrste hrane
Tek nakon uvođenja čvrste hrane, stolica bebe više neće biti tečna. Tada ćete moći da pratite i kada beba ima proliv, a stolica će se menjati u zavisnosti od hrane koju jede.
Problem sa kojim se može desiti da se sretnete je zatvor. Ako beba jede namirnice kao što su pirinač, jabuka i banana one mogu da izazovu zatvor, pa je dobro da se kombinuju sa bundevom, šljivom i kukuruzom zbog balansa i normalne stolice.
U ovo vreme bi bilo dobro da nudite svakodnevno bebi vodu između obroka jer ona može da pomogne i kod zatvora.
Koliko puta dnevno beba treba da ima obrok čvrste hrane?
Do 6. meseca, dovoljno je da beba ima jedan nemlečni obrok. Nakon toga između 6. i 7. meseca dva obroka, dok mi sa oko 8 meseca trebalo da ima obrok čvrste hrane tri puta dnevno.
Uobičajeno je da beba sa navršenih 8 meseci, osim mleka u toku dana jede još i: žitarice, voće i obrok povrća sa mesom (žumancetom ili ribom). Beba može da počne da jede i mlečne proizvode nakon navršenih 6 meseci.
Oprema za pravljenje bebine hrane i hranjenje
Dobro je da imate stolicu za hranjenje bebe iz praktičnih razloga. Za hranjenje je dovoljna jedna posuda i plastična kašičica sa mekanim vrhom. Možda ćete želeti da držite mušemu na podu, kada beba počne da baca i pljuje hranu na sve strane. Čaša sa piskom za davanje vode bebi.
Za pripremu ćete možda izdvojiti novac za aparat za pripremu bebine hrane koji je kuva i blendira. U iste svrhe možete koristiti i aparat za kuvanje na pari ili malu šerpu sa poklopcem (kuvajte uz minimalno vode da vitamini ne bi ostali u vodi). Pire ćete najlakše napraviti u seckalici, blenderu ili uz pomoć štapnog miksera, mada i pasiranje viljuškom može da posluži.
Ukoliko želite da zamrzavate hranu, nabavite odgovarajuće posude.
Isečak iz nove studije vezane za prvi obrok čvrste hrane iz 2021. godine (PubMed)
Ljudi su jedini primati koji odvajaju mlade od dojke pre nego što mogu da se hrane samostalno. (PubMed)Čini se da postoji osetljiv period u prvih nekoliko meseci života kada je širok spekar ukusa i ovaj period se preklapa sa vremenom kada je moguće bebama dati čvrstu hranu. Stoga odojčad treba da bude izložena širokom spektru ukusa tokom trudnoće, dok majka doji i u ranom dobu. Posebno je osetljiv period između 4 i 9 meseci kada bebe najprihvatljivije reaguju na različite teksture hrane.
Ostaje debata o tome kada je najbolje početi sa uvođenjem čvrste hrane, ali dostupni dokazi sugerišu da kada su dostupne hrana i voda koje nisu kontaminirane za bebu, ne postoji jasna kontraindikacija za hranjenje bebe u bilo kom uzrastu. Postoje čvrsti dokazi o tome da uvođenje čvrste hrane u ishranu odojčadi sa 4 meseca može povećati njihovu spemnost da kasnije jedu voće i povrće i smanjiti problem sa hranjenjem kasnije u životu, kao i smanjiti rizik od pojave alergija. Istovremeno rano uvođenje NIJE u vezi sa rizikom od pojave gojaznosti kasnije u detinjstvu.
U preindustrijskoj populaciji, uvođenje čvrste hrane je počinjalo između 4 i 6 meseci, a dojenje potpuno prestajalo sa 30 meseci. Međutim, u nekim kulturama uvođenje čvrste hrane počinje znatno ranije. Od 2002. godine, SZO je počela da preporučuje da se odojčad isključivo doji tokom prvih 6 meseci života kako bi se optimizovao rast, razvoj i zdravlje.
Za razliku od Američke akademije za pedijatriju koja savetuje da se čvrsta hrana uvodi sa navršenih 6 meseci, Evropsko društvo za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN) savetuje da uvođenje čvrste hrane ne treba da bude pre 4 meseca, ali da ne bi trebalo odlagati nakon navršenih 6 meseci.
Poređenja radi, u Australiji 50% majki daje čvrstu hranu bebama do 4 meseca, a 90% majki pre navršenih 6 meseci. U istraživanjima vezanim za uvođenje čvrste hrane bebama u Velikoj Britaniji i Italiji, roditelji su navodili da su se bebe stalno budile noću i delovale gladne preko dana. Postoje studije koje potvrđuju da je rano uvođenje čvrste hrane povezano sa dužim trajanjem sna i ređim buđenjem. (Izvor: PMC)
Ova studija je pokazala i da su deca spemnija da jedu čvrstu hranu kasnije tokom života, ako su je jela u prvim mesecima života. Dok autori sugerišu da beba treba da ima određene preduslove poput čvrstog držanja glave i slično, čini se da je njihova sposobnost da koriste jezik i pomeraju hranu oko usta više zavisi od njihovog iskustva sa različitim teksturama hrane nego određenim uzrastom ili razvojnom fazom. (Izvor: PubMed)
Veća je verovatnoća da će ova deca sa 7 godina jesti raznovrsno voće i povrće i manja verovatnoća da će patiti zbog problema sa ishranom. Deca koja se upoznaju sa čvrstim oblikom namirnica tek posle prvog rođendana će verovatno imati veću oralnu odbojnost i odbijati različite teksture hrane.
UVOĐENJE ČVRSTE HRANE I ALERGIJE
Dugo se verovalo da rano uvođenje čvrste hrane povećava rizik od alergija kasnije u životu, ali je sve više dokaza da rano uvođenje čvrste hrane zapravo smanjuje rizik od alergija na hranu. Nakon 36 meseci istraživanja, kod 2,4% dece kod koja su rano bila izložena alergenima poput kuvanih jaja, kikirikija, kravljeg mleka, pšenice…) javila se alergija. Nasuprot tome, 7,3% dece kojima je čvrsta hrana uvođena nakon 6 meseci, bilo je alergično iako su imali značajno niže stope izlaganja alergenima.
Ovi nalazi sugerišu da prostor za oralnu toleranciju počinje da se zatvara tokom ranog detinjstva već sa oko 6 meseci starosti. Ovo je u skladu sa životinjskim modelima koji sugerišu toleranciju u zavisnosti od izlaganja egzogenim proteinima zajedno sa razvojem zdravog crevnog mikrobioma tokom kritičnog ranog perioda u životu.
Uvođenje čvrste hrane i intestialni mikrobiom
Tokom dojenja i hranjenja adaptiranim mlekom, crevni mikrobiom odojčeta sadrži pretežno bifidobakterije i enterobakterije sa manjim brojem streptocia, lahnospiracaia, laktobacila i klostridijskih vrsta. Sa uvođenjem čvrstih materija u ishranu, bifidiobakterije, enterobakterije, laktobacili i klostridijalne vrste opadaju i povećavaju se fermentori vlakana lachnospiracaie, bakteriode i ruminokoka.
Takođe postoji prilično značajno povećanje raznolikosti fekalnog mikrobioma sa uvođenjem čvrstih materija, a ove promene se pojavljuju nezavisno od geografske lokacije, načina porođaja i da li je beba hranjena dojkama i/ili adaptiranim mlekom. Niska mikrobiomna raznolikost u ranom životu povezana je sa povećanom incidencom infantilnih grčeva, ekcema, astme i dijabetesa tip 1. (Izvor: Frontiers in Microbiology i JAMA)
Novi zaključci vezani za uvođenje nemlečne hrane:
Čini se da bebe lako prihvataju širok spektar ukusa u prvim mesecima života, pa bebe treba izlagati što različitijoj hrani još tokom perioda trudnoće, te dojenja i u ranom dobu. Najbolji period za uvođenje svih vrsta namirnica i različitih tekstura je od četiri meseci zaključno sa navršenih 9 meseci.
Ostaje otvorena debata kada je najbolje početi sa čvrstom hranom obzirom da su evropski i američki stavovi različiti. Smatra se da beba nije fiziološki spremna za uvođenje čvrste hrane do navršena 4 meseca, ali da početak uvođenja hrane sa navršenih 6 meseci povećava rizik od razvoja nekih hroničkih stanja i dovodi do toga da dete možda neće jesti dovoljno raznovrsnu hranu.
Tekst “Uvođenje čvrste hrane” objavljen je: 29. septembar 2016. godine, a ažuriran: 10. maj 2024. godine