U ovom tekstu:
Napadi besa (tantrumi) – kako reagovati i šta raditi?
Deca u toku napada besa mogu da vrište, plaču, leže na podu, budu agresivna i roditelj ne zna šta da preduzme da im pomogne. Tantrumi se dešavaju kada decu preplave osećanja. Dete je suviše malo za „velika osećanja“ sa kojima se suočava i nije naučeno kako da se nosi sa njima.
Ranije je bilo uobičajeno da dete dobije „po guzi“ kada doživi napad besa. Malo je reći koliko je ovo pogrešno. Osim što je fizičko kažnjavanje dece nedopustivo, ovakvim načinom vaspitanja poručujete detetu da ne treba da pokazuje svoja osećanja, da nema prava da bude ni ljuto ni nesrećno. Dete će odrastati misleći da ono mora da trpi kada se oseća loše, što dugoročno posmatrano može imati veoma loše posledice.
Šta su napadi besa (tantrumi)?
Tantrumi su eksplozije negodovanja, ljutnje, frustracije i agresivnog ponašanja, kada dete ne može da kotroliše preplavljenost osećanjima. Može se dogoditi da dete legne na pod dok vrišti, ukočenih ruku i nogu, izvijeno, dok se šutira ili beži nekontolisano. Nekada deca zadržavaju dah, pa se možete uplašiti da će izgubiti svest ili čak povraćati. Postoje i situacije u kojima će dete početi da baca stvari oko sebi i pokušati da vas udari.
Deca najčešće imaju napade besa u uzrastu između 1 i 3 godine.
Dete počinje sa oko godinu dana da razvija samokontrolu. Uči se da razume i kontroliše svoje emocije. Kako ubde raslo, lakše će se smirivati kada se dogodi nešto uznemirujuće, a rezultat toga će biti sve ređi napadi besa.
Zašto se javljaju tantrumi kod dece?
Napadi besa se dešavaju najčešće do uzrasta deteta kada će ono imati dovoljan fond reči da njima objasni šta želi i šta ga muči. Sa razvojem govora, smanjuje se učestalost tantruma.
Deca nakon prvog rođendana razvijaju svoje emocionalne i društvene veštine, ali još uvek ne znaju da se nose sa tim emocijama, a ne znaju ni da ih opišu. Osim toga, prirodno je da deca budu nezavisnija i da tu nezavisnost testiraju i kroz otkrivanje sveta oko sebe.
Napadi besa se mogu događati i kod starije dece, a posledica su toga što još uvek nisu naučili da upravljaju svojim osećanjima i da u potpunosti razumeju promene oko sebe.
Šta su najčešći okidači tantruma?
Sigurno ste primetili da deca nisu uvek podjednako sklona napadima besa. Nekada su razumni i tolerantni, a nekada se na svakih par minuta sve svodi na plakanje i nervozu. Najčešći uzročnici pojave tantruma su:
- Dete je umorno i spava mu se – verovatno ste primetili da se umornoj deci češće događa da su razdražljiva. Posebno uveče ili ako preskoče dnevnu dremku.
- Glad – ako je dete gladno verovatnije je da će imati napad besa.
- Prekomerna stimulacija – u situacijama kada je dete tokom dana bilo izloženo prevelikoj stimulaciji, bilo od okruženja ili gledanjem televizije ili Jutjuba i slično, mnogo je veća verovatnoća da će agresivnije reagovati kada nije zadovoljno.
- Razlike u temperamentu – deca različito reaguju na stvari koji ih frustriraju. Deca koja se inače lako uznemire, verovatno će burnije reagovati.
- Situacije sa kojima dete ne zna da se bori – na primer, kada u parkiću mora da vrati tuđu igračku.
- Veoma jake emocije poput straha, besa, zabrinutosti i sramote mogu izazvati tantrume jer dete sa njima još uvek ne zna da se nosi.
Kako ublažiti napade besa (tantrume) kod dece?
- Gledajte da deca uvek budu sita i odmorna kada je to moguće. Nemojte ih izlagati prevelikom broju ljudi, voditi na mesta gde je gužva i generalno se potrudite da manje budu izloženi stresu.
- Posmatrajte dete i uvažavajte njegova osećanja – većina roditelja može da pretpostavi kada će doći do napada besa i šta ga može izazvati. Razgovarajte sa detetom o tom događaju kada napad prođe, a dok traje potrudite se da mu odvratite pažnju nečime što će ga zanimati.
- Planirajte pažljivo – možda vaše dete ima napade besa u kupovini. Imate par mogućnosti: nećete voditi dete sa sobom ili, ako nemate izbora, pokušajte da vodite dete kada je sito i odmorno.
Kako reagovati kada dete ima napad besa?
Čak i kada dajete sve od sebe da predvidite tantrum, oni se ipak dogode. Važno je da ne izgubite strpljenje i ne unervozite se. Znatno ćete otežati situaciju i sebi i detetu ako se naljutite.
Pažljivo priđite detetu i recite mu da vam je jasno šta želi. Na primer: „Znam da bi sada želela da ti kupim lutku!“ Time ćete staviti detetu do znanja da vi njega razumete, čak i ako to ne zna da vam objasni. Daćete tako detetu šansu da „resetuje“ svoje emocije.
Ostanite uz dete i sačekajte da napad prođe. Pokušajte da mu skrenete nečim pažnju, ali nemojte ga odvraćati, jer ćete samo izazvati dodatni bes i produžiti vreme trajanja.
Ostanite dosledni 
Ako se napad besa dogodio zbog toga što dete želi nešto što u tom trenutku ne može da dobije, onda mu to nemojte ni davati, ma koliko napad bio intenzivan. Kada jednom popustite, dete će misliti da je tantrum rešenje i koristiće ih češće nego što bi inače.
Nemojte se smejati detetu. Time dodatno pogoršavate stvari, a dete pati i misli da je vama to zabavno.
Napadi besa su iscrpljajući i naporni za sve. Koliko su naporni roditeljima, decu još više iscrljuju.
Roditeljima je često neprijatno kada dete ima tantrum pre svega zbog ljudi iz okruženja. Ignorišite ih. Oni možda nemaju decu ili se ne sećaju kako je to nekada izgledalo. Čak i ako su ih imali i ove probleme rešavali telesnim kažnjavanjem, poslednje što treba da uradite je da sledite njihov primer. Vi ste roditelj svom detetu i jedino je važno kako se ono i vi osećate.
Pročitajte šta o napadima besa kaže Manuela Kamikovski, psiholog: Napadi besa kod dece
Objavljen: 2. jun 2020. godine, ažuriran: 6. januar 2024. godine
