fbpx
Porođaj

Statistika o porođajima u Evropi, a gde je Srbija? – Carski rez, kućni porođaj ili nešto treće

Mnogi spominju kakva je statistika o porođajima u zemlji, kakva u Evropi. Priča se i o carskom rezu, kućnim porođajima, te da li je rađena epiziotomija više kod nas, a koji je procenat u svetu.

Dok zvanična statistika u Srbiji za neke stvari nije precizna ili dostupna, neki podaci mogu biti čak i ohrabrujući, a sveukupna statistika u poređenju sa Evropom možda može da nam ukaže na to gde svi učesnici treba da porade na promenama, svako u svom domenu.

Statistika o porođajima

Za primer dobre prakse i porođaja često se uzima Danska, Holandija i još neke razvijene zemlje Evrope. Da je stanje u Srbiji pri dnu lestvice nije tajna, no možda nam neki statistički podaci mogu ukazati gde ima prostora da se stvari unaprede.

Kako izgleda porođaj u porodilištu u Danskoj?

U Danskoj se porođaj najčešće događa u porodilištu i uobičajeno je da partner ili neka druga bliska osoba budu prisutne, ako to žele. Trudnoća se redovno kontroliše kod babice ili lekara opšte prakse, pa se na osnovu pregleda procenjuje kada je vreme za porođaj i koji porođaj je najpogodnija opcija.

Porodilišta su prilagođena tome da tokom boravka trudnica boravi u sobi za porođaj, gde ima pristup osnovnim alatima za ublažavanje bola poput lopte, tuša i kade, a po potrebi je omogućeno da dobije i epiduralnu anesteziju.

U ovoj zemlji je veoma popularan metod porođaja sa nadzorom babice, te je veoma moguće da lekara nećete videti ni vi ni beba, ako ne dođe do nepredviđenih komplikacija. Tokom boravka u porodilištu majka dobija sve potrebne instrukcije o nezi i dojenju bebe, a nakon odlaska ima podršku patronažne babice. Nemamo tačnu informaciju kakva je statistika o porođajima ovog tipa, ali su svakako najčešći izbor danskih trudnica.

Učestalost epiziotomije na porođaju u Evropi i Srbiji

U Danskoj se rutinski izbegava izvođenje epiziotomije tokom porođaja, osim ako se smatra medicinski nužnom. Prema podacima iz 2020. godine, stopa epiziotomije u Danskoj iznosila je oko 5,6% od ukupnog broja porođaja. Ovo ukazuje da se epiziotomija u Danskoj izvodi samo u slučajevima u kojima je to potrebno zbog medicinskih razloga ili u slučajevima u kojima je potrebno ublažiti probleme poput puknuća ili rupture perineuma tokom poroda, kako bi oporavak bio lakši. Nepominjemo i da je ovo podatak za sve žene ukupno, a ne samo one koje rađaju prvo dete. Ovo je važan podatak jer je epiziotomija daleko češća kod žena koje su prvorotke.

Stopa epiziotomije kod prvorotki u ostalim evropskim zemljama se razlikuje, ali se u većini zemalja izbegava rutinsko izvođenje. Prema podacima EAPM (Evropskog udruženja za perinatalnu medicinu) u zemljama kao što Švedska, Norveška i Finska u 2019. godini imale ispod 10% epiziotomija kod prvorotki. Dok je stopa primene u Francuskoj i Nemačkoj kod prvorotki oko 20%, a u Španiji, Italiji i Portugaliji se kod prvorotki kreće između 25 i 35%.

Kada je u pitanju Srbija, prema podacima Zavoda za statistiku, stopa epiziotomije uopšte, za sve porođaje bila je 31,5%, što znači da je kod prvorotki nešto više od evropskog proseka, ali tačan podatak nemamo. Pretpostavlja se da su glavni razlozi za ovakvu statistiku u Srbiji: indukcija porođaja, rutinske navike pojedinog osoblja i loša informisanost trudnica o aktivnom učešću na porođaju.

statistika o porodajima 1
Statistika o porođajima: Učestalost epiziomije na porođaju

Koliko žena se porađa na carski rez u Srbiji, a koliki je broj carskih rezova u Evropi?

Vraćamo se ponovo do Danske gde je procenat porođaja carskim rezom u 2020. godini bio oko 21% što znači da je svako peto dete rođeno na carski rez. Izvor: Danish Health Authority Važno je napomenuti da se odluka o carskom rezu obično donosi na temelju zdravstvenog stanja majke ili deteta, a ne na temelju želje roditelja. Lekari u Danskoj teže prirodnom porođaju, ali ukoliko postoje medicinski razlozi za izvođenje carskog reza, to se obično odobrava kako bi se osigurala sigurnost majke i deteta.

Kada pričamo o carskom rezu u Srbiji, stopa prelazi 30% što je više od preporučenih 10-15% medicinski opravdanih carskih rezova po preporuci Svetske zdravstvene organizacije. Izvor: WHO Važno je napomenuti da se stopa carskog reza može razlikovati zbog faktora rizika, zdravstvenog stanja trudnice i fetusa, godina trudnice i slično, ali uticaj imaju i kulturološki razlozi.

Kod nas postoji inicijativa da se smanji stopa carskog reza i poveća broj prirodnih porođaja, te su u tu svrhu uvedene smernice i preporuke za upotrebu carskog reza. Sa jedne strane, potrebno je mnogo više edukacije budućih roditelja o tome šta znači carski rez. Sa druge strane, tome „kumuje“ i želja da se ima sigurnost da će određeni doktor biti tu i da će trudnica biti u sigurnim rukama, pa su porođaji često indukovani ili se radi planirani carski rez. U oba slučaja, postoji veći rizik da žena ima teži porođaj i teži oporavak od onog koji bi se dogodio spontanim putem.

Kućni porođaji kao rešenje problema?

Pisali smo već o tome da je u svetu povećan broj porođaja kod kuće, ali i da u Srbiji za ovako nešto ne postoji logistička podrška, kao i je veliko pitanje izvodljivosti obzirom na sredstva, ali i infrastrukturu naših gradova i lokacija porodilišta. Pročitajte više: Kućni porođaji su sve češći: Zašto raste broj porođaja kod kuće i u svetu?

Ubedljivo najveći procenat kućnih porođaja je u Holandiji, gde je tokom 2021. godine na ovaj način rođeno 21% beba. Izvor: NIVEL Holandija je poznata i po tome što ima jedan od najviših procenata kućnih porođaja u svetu. U Danskoj se kod kuće porađa nešto manje od 2% žena i njihov najčešći izbor je zapravo porodilište. Procenat žena koje se porađaju kod kuće varira od države do države, a ovo su samo neki od primera:

  • Velika Britanija ima oko 2,3% porođaja kod kuće u 2020. godini, ali kod njih postoji veliki broj porođaja u porođajnim centrima.
  • U Švedskoj se samo 0,5% žena porađa kod kuće prema podacima iz 2018. godine.
  • U Francuskoj se oko 1% žena porodilo kod kuće tokom iste godine, a tokom naredne, 2019. godine, u Nemačkoj se kod kuće porodilo oko 2% žena.

Ovi procenti variraju od godine do godine, ali ne odstupaju previše. U svim zemljama, osim Holandije, procenat kućnih porođaja je daleko manji od dvocifrenog.

statistika o porodajima 2
Statistika o porođajima

Koliko trudnica ide na pripremu za porođaj u Evropi i kod nas?

  • U Danskoj se trudnice ohrabruju da učestvuju u pripremama za porođaj i one su često besplatne preko danskih porodilišta i drugih organizacija koje se bave trudnoćom. Pripreme se sastoje iz serije predavanja i radionica koje pohađaju trudnice. Prema podacima iz 2020. godine, oko 85% Dankinja pohađa pripreme za porođaj koje uključuju informacije o fiziologiji trudnoće i porođaja, tehnike opuštanja i distanja i informisanje o različitim načinima za ublažavanje bola, dojenja i brige o novorođenčetu.
  • Ako uzmemo u obzir Holandiju, zemlju koja ima najveću stopu porođaja kod kuće u Evropi, procenat žena koje su pohađale neku vrstu pripreme za porođaj je 98%.
  • Velika Britanija je poznata po klasičnim porođanim centrima, koji se često ne nalaze u sklopu bolnica, a procenat žena koje tamo idu na pripreme za proođaj je u 2020. godini bio oko 70% (treba imati u vidu da je ovo bila godina pandemije, te su podaci niži od uobičajenih). Britankama se savetuje pohađanje obuka i priprema za porođaj kako bi se što bolje pripremile i za porođaj, ali i negu novorođenčeta. Obično su dostupne i u porodilištima, porođajnim centrima, privatnim klinikama, ali i kućnim uslovima.
  • U Nemačkoj se trudnicama preporučuje priprema, a ona je obično dostupna u bolnicama ili drugim organizacijama koje se bave trudnoćom. Prema podacima iz 2019. godine, oko 80% trudnica je pohađalo neki vid priprema za porođaj.
  • Prema podacima Zavoda za statistiku, Srbija se ne može pohvaliti ovim procentima. Iako su obuke u većim gradovima često dostupne besplatno, a postoje i privatne školice koje se plaćaju, ipak za jedan deo trudnica, ovaj vid podrške nije dostupan, dok jedan deo smatra da im nisu potrebne.

„Samo 16% žena koje su rodile živorođeno dete u prethodne dve godine pohađalo je program pripreme za porođaj u ustanovama primarne zdravstvene zaštite. Glavni razlozi za slabo korišćenje pomenutih programa su sledeći: 60 procenata žena je izjavilo da smatraju da im nije potreban, 15 procenata nije imalo vremena, 14 procenata je reklo da takav program nije organizovan u njihovoj sredini i 9 procenata nije znalo da takav program postoji.“ Izvor: Zavod za statistiku

statistika o porodajima 4
Statistika o porođajima: Koliko trudnica ide na pripremu za porođaj

Anketa na Instagram stranici našeg portala

Kako bismo stvorili što kompletniju sliku, postavili smo pitanja ženama na Instagram profilu portala Demetra, koje su u drugom stanju ili su se porodile, da odgovore na nekoliko pitanja. Ozbirom da se radi o malom uzroku, ove podatke treba uzeti sa rezervom. Takođe treba uzeti u obzir da se neke od žena koje su učestvovale nisu porađale u Srbiji. U anketi je učestvovalo između 170 i 213 žena, a ovo su bili njihovi odgovori:

  1. Da li vam je omogućeno prisustvo supruga prilikom pregleda u trudnoći u periodu januar do aprila 2023. godini? Čak 50% žena kaže da im nije bilo omogućeno da partner prisustvuje pregledu.
  2. Da li vam je omogućeno pristustvo supruga na porođaju? Partnerima je bilo omogućeno da prisustvuju porođaju u 14% slučajeva, 9% nije želelo, a 77% nije ni imalo tu mogućnost.
  3. Da li ste pohađali pripremu za porođaj? Rezultati ankete pokazuju da je 41% žena pohađalo bespatne pripreme, 11% je plaćalo, 16% je želelo, ali nisu imale mogućnosti, a 31% je smatralo da im pripreme nisu potrebne.
  4. Kada je u pitanju vrsta porođaja, rezultati pokazuju: 37% žena je imalo prirodan porođaj, 31% indukovan ili uz pomoć medikamenata vaginalni porođaj, 8% žena je imalo vaginalni porođaj sa epiduralom, a 24% se porodilo na carski rez.
  5. Carski rez je bio: planiran zbog medicinskih indikacija kod 63% žena, planiran zbog godina kod 6% i hitan odnosno neplaniran kod 31% trudnica.
  6. Na pitanje o tome da li su imale epiziotomiju, čitateljke su ovako odgovorile: kod 53% žena je rađena samo prilikom prvog porođaja, kod 13% žena prilikom svakog porođaja, dok kod 34% nije rađena.

Kako svi možemo da pomognemo da se stanje u Srbiji popravi i šta je rešenje problema?

Pre svega je važno da se uspostavi dijalog između ministarstva zdravlja, medicinskog osoblja i pacijenata, odnosno trudnica. Jaz koji postoji ne idu u smeru da se opšte stanje, a pre svega broj pozitivnih iskustava poveća. Rešenje nije u dodatnom plaćanju od strane trudnica, već pre svega u podršci od strane sistema. Jedan od pokazatelja da rešenje ne može biti u plaćanju je upravo veliki procenat epiziotomija i carskih rezova u privatnim porodilištima, što ne bi smeo da bude slučaj.

Neophodna su velika finansijska sredstva, kako bi se izvršila rekonstrukcija porodilišta i ona prilagodila evropskim standardima. Takav je i plan za porodilište „Narodni Front“ kada bude preseljeno u novoizgrađeni objekat na Bežanijskoj Kosi. Ipak, ostaje nedoumica zašto to nije rađeno prilikom renoviranja većine beogradskih porodilišta i novosadskog porodilišta u protekle 2 decenije. Posebno u porodilištu „Dr Dragiša Mišović“ ili KBC „Zemun“ nakon što su više godina bila zatvorena. Mnoga porodilišta u Srbiji su pritom u veoma lošem stanju i ne pružaju osnove higijene.

Takođe, potrebno je omogućiti adekvatne finansijske uslove zaposlenima u zdravstvu, pre svega porodilištima i omogućiti u svim krajevima država besplatne obuke za trudnice koje su se pokazale veoma važnim za pozitivan ishod porođaja.

Babicama je potrebno vratiti poštovanje i status koji trenutno nemaju, jer je to veoma važan deo rešenja za poboljšanje stanja u porodilištima u Srbiji. One su ključne za sam tok porođaja i brigu o porodilji i bebi. Njihova uloga u današnjim uslovima nije dovoljno cenjena, a često se sreću i sa nedostatkom sredstava i resursa, kao i nedostatkom savremenih obuka i mentorstva.

Babice u Srbiji često nemaju pristup najnovijim saznanjima i tehnologijama, suočavaju se sa prevelikim brojem porođaja u odnosu na evropski standard i imaju veoma niska primanja u odnosu na posao koji vrše.

Nedostatak anesteziologa u Srbiji je takođe veliki problem jer veoma često u porodilištima nije moguće dobiti epiduralnu anesteziju prilikom porođaja.

Kada su u pitanju trudnice, najbolja stvar koju one mogu da urade jeste da redovno pohađaju pripremu za porođaj, kako bi spremno otišle na porođaj. Navedena statistika iz ovog članka u Srbiji u odnosu na ostale zemlje neosporno pokazuje da je uticaj i znanje stečeno na pripremi za porođaj od velikog značaja za ishod porođaja. Primera radi, anketirane učesnice su u manje od 1% slučajeva imale epiziotomiju ako su išle na pripreme za porođaj, odnosno u manje od 1% slučajeva nisu imale carski rez ili epiziotomiju na porođje, ako pripreme za porođaj nisu pohađale.

Međusobno razumevanje i tolerancija su veoma važni, kao i poverenje u medicinsko osoblje sa jedne strane i dobra priprema od strane pacijentkinja, a poštovanje njihovih želja kada je to moguće i informisanost sa druge strane su od ključne važnosti. Jedno od mogućih dobrih rešenja za one koji žele prirodan porođaj bi bilo tovaranje porođajnih centara širom Srbije.

statistika o porođajima Photo by Alex Hockett on Unsplash
Statistika o porođajima – Photo by Alex Hockett on Unsplash

Pročitajte: Kako izgleda porođaj u porođajnom centru?

Autor teksta “Statistika o porođajima”: Tamara Petković, vizuali: Canva, fotografija: Unsplash

*Sadržaj se ne sme preuzimati ili kopirati bez dozvole autora.

Objavljen: 28. aprila 2023. godine, ažuriran: 9. januara 2024. godine

Ads

Tamara Petkovic

Tamara Petković je osnivačica i glavna urednica portala Demetra, preduzetnica i mama troje dece sa previše interesovanja i premalo vremena za sve što želi.

Related Articles

Back to top button