U ovom tekstu:
Kako izgledaju prvi dani dojenja je nešto što će zaokupiti mnoge buduće mame.
Treba da znate se još kao trudnici vaše telo se priprema za čin dojenja.
Dojke rastu usled povećanja broja mlečnih kanala u njima, areole oko bradavica tamne i šire se. Sve te promene su često praćene osećajem nelagodnosti ili čak bolnosti. Rast dojki (umnožavanje mlečnih kanala i bujanje strome dojki) se dešava pod uticajem hormona trudnoće – estrogena i progesterona.
A baš zbog njihovog visokog nivoa u trudnoći ne dolazi i do same laktacije, već je ona suprimirana njihovim dejstvom.
Između nekog trećeg i četvrtog meseca trudnoće u dojkama počinje da se polako stvara prvo mleko – kolostrum. Neke žene primete žućkaste ili smeđe fleke po odeći ili kao skorenu masu na bradavici. Druge pak ne, sve dok se ne porode.
Kako protiču prvi dani dojenja?
To prvo mleko, kolostrum je pravi koktel za imunitet za vašu bebu. Ono je puno antitela i imunoglobulina koji, ne samo da pomažu u zaštiti novorođenčeta od bakterija i virusa, već takođe ima i laksativni učinak koji pomaže da se izbaci prva nakupljena stolica bebe koja se naziva mekonijum.
Samo dojenje je regulisano sadejstvom dva hormona – prolaktina i oksitocin. Njihovom dejstvu se prepisuje i stvaranje osećaja vezanosti, sreće i zadovoljstva, što pokazuje kako je priroda uredila da se odmah po rođenju i kroz funkciju ishrane (dojenja) majka i beba odmah povežu. Prolaktin zovu „hormonom majčinstva“, a oksitocin „hormonom ljubavi“.
Mleko počinje da se proizvodi u punom kapacitetu oko 48-96 sati po porođaju. Nakon što prestane proizvodnja hormona posteljice, nivoi estrogena i progesterona u telu odjednom padnu, a u isto vreme nivo prolaktina raste. Ovaj hormon hipofize daje signal da telu treba puno mleka i ta najčešća prepunjenost dojki usled suviška mleka obeležava kako izgledaju prvi dani dojenja.
Prolaktin se stvara u hipofizi, a njegov zadatak je da podstakne skupljanje belančevina, masti i šećera u alveolama dojki i dovodi do stvaranja mleka.
Da bi to mleko došlo do bebe ono mora da bude istisnuto do bradavica. Tome služi oksitocin koji podstiče kontrakcije glatke muskulature mlečnih kanalića.
Sam mehanizam je vrlo jednostavan. Kada beba obuhvati bradavicu i krene da sisa, ona stimuliše nervne završetke koji daju signal hipofizi da otpusti prolaktin i oksitocin. To isto može da se podstakne nekad i kad čujete bebu kako plače ili, čak, samo pomislite na bebu kako sisa.
Prilikom sisanja, usled stvaranja negativnog pritiska dok beba vuče, kao i same kompresije na bradavice i areole dolazi do „refleksa opuštanja“ i izlaska mleka iz dojke.
Prvi dani dojenja su obično asocirani i sa stezanjem u stomaku koji može da se osete pri podojima. Pod uticajem istih hormona koji podstiču stvaranje mleka dolazi do kontrakcija materije koje dovode do njene involucije (smanjivanja na veličinu pre trudnoće).
Prvi dani dojenja su obeleženi i prelaskom kolotruma u tzv. prelazno mleko. A posle neke dve nedelje počinje da se luči tzv. „zrelo“ mleko. Ono se od kolostruma razlikuje po sastavu (kolostrum sadrži više vode).
Na početku dojenja se luči „prednje“ mleko, koje je vodenastije, a posle i „zadnje“ mleko koje sadrži veći postotak masti i šećera. Stoga je preporuka da se daje po 1 dojka po podoju (ako je potrebno nastaviti i drugom) i da se sledeći podoj započne drugom dojkom.
Najbolje je dojiti na zahtev. To znači dati bebi da sisa kad god to traži. Beba je suviše mala da bi joj „uvodili red“ i možda je izgladnjivali jer „nije još vreme obroku“. Uz dojenje na zahtev mleko će se prilagođavati tačno koliko je vašoj bebi potrebno. Prvih dana i nedelja treba da ima bar 10 podoja u 24 sata.
Naravno, svaka majka se suočava sa strahom da li je beba sita. Najbolje merilo je broj mokrih pelena (koliko puta je piškila beba) kojih treba da ima 6-7 dnevno. Manje bitno je koliko puta beba kaki, ali ipak, u prvih 6 nedelja potrebno je da kaki svaki dan.
Takođe, sita beba će bolje spavati i uopšte izgledati zadovoljnija. Boja kože je zdrava. A kad plače, sam plač je energičan.
Bebu možete da dojite u različitim položajima. Bitno je da je to položaj u kom beba dobro prijanja na dojku.
Možete da ležite uporedo na boku sa njom, možete da sedite (da je držite desnom rukom na desnoj dojci, levom rukom na desnoj dojci). Najbitnije je da prilikom podoja budete opušteni, jer će tako i samo dojenje biti veće zadovoljstvo.
Neka podoj bude u mirnoj prostoriji, bez previše stimulansa (ljudi, razgovora, TV,…). Raskomotite se, i vi i beba. Kontakt koža na kožu je jedno od stvari koje podstiču dojenje (podstiče stvaranje oksitocina). Gledajte bebu u oči. Čak i samo gledanje bebe podstiče nadolazak mleka.
Kako se povećava protok mleka, kontrakcija dok mleko ispunjava alveole može da stvori trnce, žiganje ili osećaj peckanja u grudima. Određena količina mleka može da potekne čak i za vreme van podoja.
Posle nekih dva – tri meseca nivoi mleka se normalizuju, pa ove neprijatnosti se obično smanje.
Milena Kostić
savetnica za dojenje
Pročitajte: Još 7 izazova i pitanja o dojenju
(objavljeno 13.9.2013., uređeno 26.1.2024.)
