Zašto je obogaćivanje brašna važno
Obogaćivanje brašna folnom kiselinom je veoma važna komponenta bilo koje strategije javnog zdravlja radi prevencije nedostatka folne kiseline u ishrani. Takvo dopunjavanje ishrane svakodnevnim malim potrebnim količinama koje bi bile dostupne većini stanovništva, veoma se efikasno izvodi u mnogim državama. Postoji široko priznata činjenica da je nedostatak folne kiseline u ishrani rasprostranjen po celom svetu. Posledice ovoga su smanjena produktivnost genearacija koje dolaze, povećana smrtnost majki, povećan broj oboljenja i defekata pri rođenju.
U ovom tekstu:
Obogaćivanje brašna folnom kiselinom
Brašno od žitarica je jedna od osnovnih namirnica u celom svetu, a u više od 40 zemalja brašno se obogaćuje i omogućava ljudima da svojom ishranom sebi obezbede dovoljnu količinu ovog vitamina. Obogaćivanje brašna, smatraju u organizaciji HISBAS mora da bude podržano i prošireno na globalnom nivou što pre i to kroz jače veze između privatnih, javnih i građanskih organizacija.
S obzirom da obogaćivanje žitarica (npr. pšeničnog brašna, kukuruznog brašna i pirinča) folnom kiselinom povećava prevenciju urođenih defekata i poboljšava ishranu većine stanovništva, preporučujemo da sve zemlje implementiraju obavezno obogaćivanje žitarica bez odlaganja.
Obogaćivanje žitarica folnom kiselinom trebalo bi da rezultira sa smanjenjem pojave deformiteta spine bifide od 20-50%, značajnim smanjenjem koncentracije homocisteina u serumu i gotovo totalno eliminiše pojavu anemije izavane deficitom folne kiseline.
Totalna prevencija urođenih defekata povezanih sa nedostatkom folne kiseline verovatno će morati biti praćena i komplementarnim programima uzimanja tabletirane folne kiseline, ili povećanjem koncentracije folne kiseline u obogaćenoj hrani.
S obzirom na činjenice koje nam ukazuju na važnost gvožđa i vitamina B12, obogaćivanje folnom kiselinom ne treba odlagati.
Mali deo proizvodnje hleba i žitarica može da ostane neobogaćen, i kao takav obeležen, kako bi postojao izbor za onu manjinu koja bi želela te proizvode. U nekim zemljama u kojima postoji program folanizacije (kao npr. SAD) proizvodi od integralnih žitarica nisu obogaćivani.
Ovakav projekat trebalo bi da uključi i praćenje pojave bolesti u populaciji, posebno spina bifida, anencefalija, hidrocefalus, anemija prouzrokovana deficijencijom folne kiseline, smrtnost od infarkta i sloga, kao i procenat, ozbiljnost i smer neuropatije uzrokovane deficijencijom vitamina b12.
Objavljen: 10. avgust 2012. godine