Da li nove generacije imaju manje empatije?

Poslednje decenije dosta se piše i spekuliše o tome da li nove generacije imaju manje empatije i zašto je to tako, ako jeste. U Srbiji je porast prava mlađih generacija nešto niži nego što je to slučaj u razvijenim delovima Evrope i SAD-u. Da li je porast prava povezan sa manjkom empatije? Šta pokazuju istraživanja?

Da li nove generacije imaju manje empatije?

Postoji nekoliko istraživanja koja pokazuju da deca danas imaju manje empatije nego što je to bio slučaj ranije. Na primer, istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Mičigenu 2010. godine pokazalo je da je empatija među studentima opala za 40% u periodu između 1979. i 2009. godine. *¹Najveći pad empatije počinje da se beleži od 2000. godine do danas. Drugo istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Vašingtonu pokazalo je da su deca danas manje skloni da preuzmu perspektivu druge osobe i da se užive u njihova osećanja u poređenju sa decom pre 20 godina. ^*2

Postoje različita mišljenja o uzrocima ovog trenda, ali neki stručnjaci sugerišu da su promene u društvenom okruženju i kulturi u poslednjih nekoliko decenija doprinele ovom trendu. Na primer, sve veća upotreba tehnologije, porast individualizma i manje vremena provedenog u društvenoj interakciji mogu uticati na sposobnost dece da razviju empatiju.

VAŽNO JE NAPOMENUTI DA OVO NIJE UNIVERZALNO PRAVILO – Ima mnogo dece koja su izuzetno empatična. Postoji mnoštvo načina na koje roditelji i nastavnici mogu da podstiču razvoj empatije kod dece i pomažu im da budu bolji u razumevanju tuđih osećanja.

U kom uzrastu deca počinju da pokazuju empatiju?

Neki ljudi su prirodno empatičniji od drugih, ali je ovo sposobnost koja se razvija i uči. Razvoj empatije se prirodno dešava kako su deca starija, a mnogi stručnjaci smatraju da oni ne mogu da pokažu empatiju pre pete godine života. Sa oko 8 godina, deca počinju da pokazuju empatiju prema drugima.

Milenijalci zaista imaju jači osećaj za svoja prava

Istraživanja^*3 pokazuju da se milenijalci mogu nazivati još i „generacijom prava“, oni imaju značajno jači osećaj za to šta su njihova prava u odnosu na druge generacijske grupe. Istovremeno više učenika je pokazalo znake narcističkog poremećaja ličnosti 2009. u odnosu na istraživanja 27 godina ranije.

„Psiholodžikal tudej“ je objavio članak čiji je autor Vilijem Beri, psihoterapeut i nastavnik. On kaže: „ Razumljivo je da je sa porastom privilegija, prava i narcizma došlo do pada epidemije, ali šta sve to znači? Neku se pitaju šta će biti sa svetom koji je postao toliko sebičan?“ ^*4

Jedna grupa ljudi, pak, smatra da će nas milenijalci spasiti jer oni nisu u svetu mašte i sanjarenja, već preduzimaju stvari i ne čekaju. Stoga se može zaključiti da svaka medalja ima dve strane, pa tako i ova. Smanjenje empatije ne mora nužno biti loše, ali je problem u tome što svaka generacija za svoju misli da je bila bolja, više učila, lakše živela. Vilijem Beri se stoga osvrće na citat:

„Deca vole luksuz, imaju loše manire, prezir prema autoritetu… Deca su tirani… i tiranišu svoje učitelje.“ Svi ste pomislili da se radi o savremenom dobu, a autor citata je zapravo antički filozof Sokrat.

Da li previše vannastavnih aktivnosti ima uticaj na manjak empatije kod dece?

Postoji nekoliko istraživanja^*5 koja ukazuju da deca koja su preopterećena raznim aktivnostima u školskom uzrastu mogu imati manje razvijenu empatiju i manje sposobnosti za razumevanje tuđih osećanja. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kaliforniji pokazalo je da su deca koja su bila previše zauzeta organizovanim aktivnostima poput sporta i muzike, pokazala manje razvijenu empatiju i manje pozitivne odnose sa vršnjacima u odnosu na decu koja su imala manje aktivnosti.

Druga studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Koloradu pokazala je da deca koja provode više vremena u neorganizovanim aktivnostima, kao što su slobodna igra i druženje sa vršnjacima, imaju veću sposobnost da preuzmu perspektivu druge osobe i razumeju tuđa osećanja.

Prekomerna zauzetost može dovesti do manjka slobodnog vremena i socijalne interakcije, što može smanjiti prilike za razvoj empatije.

VAŽNO JE NAPOMENUTI DA OVO NE ZNAČI DA DECA TREBA DA IZBEGAVAJU VANNASTAVNE AKTIVNOSTI, već da roditelji treba da prave ravnotežu između aktivnosti i slobodnog vremena. Socijalna igra sa drugarima i razvijanje veza sa vršnjacima, kao i provođenje kvalitetnog vremena sa roditeljima svakodnevno su ključni za razvoj empatije.

Kako da pomognete svom detetu da razvije empatiju?

Mnogi roditelji se plaše da njihovo dete nema razvijenu empatiju i brinu što ne uzima u obzir osećanja drugih ljudi. Međutim, postoje načini na koje možete da pomognete detetu da je razvije.

Uključite se zaista u empatiju svog deteta

Najbolji način da dete razvije empatju jeste da je i samo oseti. Kada je detetu teško, pokažite mu da razumete kako se oseća. Budite empatični prema njemu. Ako malo dete, udari drugo dete, nemojte ga poslati da se izvini odmah, već mu recite: „Razumem da si bio ljut/povređen, frustrian, ali sada ćemo otići da vidimo kako je dete i da vidimo kako se ono oseća.“ Ovim ih učite da budu saosećajni, čak i ako su napravili grešku u sopstvenom ponašanju i ponašali se neprikladno.

• Od malih nogu decu možemo učiti empatiji počev od likova iz knjiga i crtanih filmova. Na primer: „Izgleda da je devojčica baš tužna što je izgubila svoju igračku!“
• U školskom uzrastu se možete fokusirati na kućne ljubimce, prijatelje, članove porodice, ali i strance. Na primer: „Da li se i tebi čini da je Maza tužna što danas nema sa kime da se igra? Šta misliš, hoće li Leo tugovati što se više ne igra sa braćom i sestrama?“ A onda se obratite ljubimcu sa: „Znamo da si tužan, ali mi ćemo se igrati sa tobom!“
• Probajte da jednom sedite u parku i pitate dete: „Šta misliš kako se ona devojčica oseća? Vidi onog dečaka, deluje kao da baš želi da savlada onu prepreku i postigne svoj cilj!“ Posmatrajte dalje i opisujte kako osećate empatiju prema različitim osećanjima različitih ljudi.
• Budite ljubazni prema drugima jer ste vi model detetu. Istinska empatija je u malim i svakodnevnim stvarima, a detetu su najveći uzor i primer njegovi roditelji. Na primer, ljubazno se zahvalite kada vam daju kusur i račun u prodavnici, poželite dobar dan prodavcu na pijačnoj tezgi, pridržite vrata nekome, ponudite se da ponesete torbe sa pijace, vodite dete da zajedno volontirate.

Ako primetite da je dete zlonamerno i pokušava da muči životinje, sebe ili drugu decu, obavezno se obratite pedijatru koji će vas posavetovati šta da radite i da li treba da odete kod drugog specijaliste, za svaki slučaj.

Koliko je važno raditi na razvoju socijalnih veština?

Socijalne veštine su SUŠTINA, a one nedostaju mnogoj deci. Deca često imaju problem da sklapaju nova prijateljstva ili su odbačena od strane vršnjaka. Ovo nije slučaj samo sada, već se oduvek dešavalo. Važno je i da roditelji obrate pažnju na to da li se dece slaže sa nastavnicima i sarađuju sa osobljem škole. Što ranije počnete da radite sa decom, to će lakše ići.

Koraci koji će pomoći da se razviju socijalne veštine kod deteta:

1. korak: Naučite dete da se predstavi punim imenom i kaže gde živi.
2. korak: Naučite dete da se rukuje i gleda u oči one sa kojima razgovara.
3. korak: Ohrabrite dete da pohvali drugima njihov izgled, odeću, uspeh u školi.
4. korak: Pomozite detetu da pomogne osobi koja traži pomoć.
5. korak: Ohrabrite dete da učestvuje u razgovorima u razredu i odgovara na pitanja svojih drugova o tome šta su, na primer, radili tokom vikenda, šta vole da rade…
6. korak: Kada roditelji borave napolju sa decom, trebalo bi da im, još dok ne hodaju, ali i svih narednih godina pričaju o tome šta vide, da ih podstaknu da komentarišu detalje iz prirode, a kako rastu možda izgled izloga prodavnice, automobila i slično.
7. korak: Igrajte se sa detetom situacija da pozdravite nekoga, pitate u kom pravcu da ide kada se izgubi, zahvalite se kada vam nešto doda.

Iako studije pokazuju da se ljudi rađaju sa osećajem empatije, ona se i uči. Deca najbolje usvajaju stvari od roditelja, pa tek onda od ostalih članova porodice, okruženja i drugih. Budite im primer i nađite vreme da radite na razvoju empatije.

_{Objavljen: 9. maj 2022. godine, ažuriran: 21. januar 2024. godine}

_{Tekst “Da li nove generacije imaju manje empatije?” – Literatura:}

1. _{University od Michigan: Empathy: College students don’t have as much as they used to – https://news.umich.edu/empathy-college-students-don-t-have-as-much-as-they-used-to/}
2. _{University of Washington: https://www.washington.edu/museology/2021/04/06/exploring-the-relationship-between-empathy-for-animals-and-environmental-self-efficacy-in-zoo-and-aquarium-visitors/}
3. _{ResearchGate: https://www.researchgate.net/publication/332153330_Are_Millennials_Really_an_Entitled_Generation_An_Investigation_into_Generational_Equity_Sensitivity_Differences}
4. _{Psychology Today: Entitled? Lack Empathy? Research Shows There Are Benefits – https://www.psychologytoday.com/intl/blog/the-second-noble-truth/201904/entitled-lack-empathy-research-shows-there-are-benefits}
5. _{PsychCentral: Too Many Extracurricular Activities for Kids May Do More Harm Than Good – https://psychcentral.com/news/2018/05/15/too-many-extracurricular-activities-for-kids-may-do-more-harm-than-good}