Raspust je uveliko u toku. Polako dolazimo do stadijuma da su dečje “baterije” napunjene, oni su odmorni i spremni za celodnevne akcije.
Pošto ne možemo da boravimo napolju, a deci je potrebno kretanje i skakanje i istraživanje i eksperimentisanje, dolazimo do toga da nam je kuća tesna.
U ovom tekstu:
Kako se zabaviti, a da to ima pozitivan uticaj na dečji razvoj?
Zapamtite da nisu sve zabavne aktivnosti i korisne za dečji razvoj, kao na primer previše vremena uz ekrane. Ukoliko želimo da podstaknemo dečji razvoj, evo pet predloga kako možemo pomoći:
1. Pustiti dete da se dosađuje i samo dođe do ideje šta bi moglo da radi. Podsticati dečju samostalnost u donošenju odluka: “Šta bi ti najviše prijalo? Šta bi te oraspoložilo? Šta bi te nasmejalo?”
2. Napraviti kutiju za dosadu. Na papirićima ispisati aktivnosti u kojima dete uživa, a koje može da realizuje u kući. Pa kada oseti dosadu može izvući papirić i zabaviti se tom aktivnošću.
3. Ubaciti u dnevni raspored vreme za slobodnu igru. Obavezno se svakog dana dogovarajte kada će biti vreme za slobodnu igru i to po mogućstvu sa vama.
4. Igračka dana. Uzmite jednu kutiju i zajedno sa detetom ubacite nekoliko aktuelnih igračaka, kao i više igračaka sa kojima se duže vreme dete nije igralo. Svakog jutra dete neka izvuče jednu igračku koja će biti igračka dana. I tako svakog dana izvlači “novu” igračku.
5. Plan raspusta. Ukoliko imate starije dete, možete napraviti plan raspusta: obaveze (školske/vrtićke), igra, izleti, posete.
Šta ako to ne daje rezultate?
Ako i pored svega toga dete ima problem da se zabavi i osmisli aktivnosti, postoji verovatnoća da nema dovoljno iskustva i mogućnosti da samostalno organizuje sopstveno vreme ili da dete nije naučilo samostalno da donosi odluke o sopstvenim aktivnostima.
I onda dođe do situacije kada dete više ne može da podnese dosadu, jer se oseća frustrirano i kreće sa izazovnim ponašanjima.
Zamka u koju roditelji često upadnu jeste da posle određenog vremena “uskoče u pomoć” i ponude rešenje, umesto da imaju veru da će njihovo dete izdržati tu neprijatnost.
Detetovo ponašanje postaje sve izazovnije za roditelja, roditelj ostaje bez ideja kako da pomogne detetu i često dolazi do kulminacije u vidu ispada u dečjem ponašanju.
Tada se roditelji često osećaju bespomoćno, jer dete ne radi ono što se od njega očekuje. Javlja se čak i ljutnja kod roditelja, pa roditelji pribegavaju kažnjavanju deteta. A sve što je roditelj želeo je bilo da pomogne detetu!
Ipak, ono što se dešava jeste da roditelji postaju kreativni u kažnjavanju umesto da budu kreativni u osmišljavanju igara ili nekih drugih kreativnih načina koji mogu detetu da pomogne da nauči željene veštine.
Ukoliko želite da čujete na koje načine dete može da nauči lekciju za čitav život, prijavite se na BESPLATNU online diskusiju sa Manuelom Kamikovski i Nikolinom Milosavljević: „Otvoreno o ličnim izazovima u roditeljstvu: Kako dete naučiti lekciju za čitav život?“. One će tom prilikom razgovarati o svojim ličnim roditeljskim izazovima na koje su nailazile, kao i kako su pristupale i kao majke, i kao stručnjaci u tim situacijama.
Link gde možete saznati više o BESPLATNOJ online diskusiji između Manuele i Nikoline je OVDE.
Manuela Kamikovski je psiholog, sistemski porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, autorka bloga Mamino vreme i osnivač Kluba Hrabrih mama
Nikolina Milosavljević je takođe psiholog, psihoterapeut u superviziji, savetnik za roditelje i osnivač centra za edukaciju roditelja “Racionalno i pozitivno roditeljstvo”
