Donacija gameta i embriona

Donacija gameta predstavlja proceduru u kojoj donor ustupa svoje polne ćelije (jajne ćelije ili spermatozoide), dok je donacija embriona procedura u kojoj se doniraju embrioni koji su nastali u toku vantelesne oplodnje.

Ranije je bilo razmišljanje da nakon nekoliko neuspešnih vto postupaka, nema svrhe za daljim pokušavanjem. Poslednjih 20-ak godina aktivno se razvija metoda vantelesne oplodnje, koja uključuje donorske gamete i embrione. Od rađanja prve dece dobijene od donorskih gameta i embriona, donacije izazivaju veliki broj nacionalnih i internacionalnih kontraverzi i debata. Mada iako ova metoda beleži veliki broj kritika, popularnost nastavlja da raste, jer je to za neke ljude jedini način za ostvarivanje potomstva, te je od skoro postala kao prihvatljiva forma lečenja infertiliteta u mnogim zemljama sveta.

Indikacije za donacije gameta i embriona: težak oblik POF, poor responder, gonadalna disgeneza, ponovljeni neuspesi IVF, nasledne genetske bolesti, prirodna menopauza, gubitak ovarijalne rezerve i azoospermija kao lečenje malignih bolesti, homoseksualni parovi…itd

Donacija gameta i donacija embriona

Donacija gameta predstavlja proceduru u kojoj donor ustupa svoje polne ćelije (jajne ćelije ili spermatozoide) osobi koja je recipijent, kako bi recipijent imao mogućnost za ostvarivanje potomstva.

Donacija embriona predstavlja proceduru gde se doniraju embrioni koji su nastali u toku vantelesne oplodnje od infertilnog para, ili nastali od donora spermatozoida i donora jajne ćelije koriščeni samo za dobijanje embriona za doniranje infertilnom paru, sve u cilju postizanja željenje trudnoće.

Zakon o BMPO govori na koji način je moguća upotreba doniranog reproduktivnog materijala.

Članovi 29 i 30. govore o upotrebi doniranog reproduktivnog materijala, dozvoljena je upotreba doniranih reproduktivnih ćelija i embriona, ali ne i istovremena upotreba doniranih semenih i jajnih ćelija.

Članovima 34-41 BMPO regulisan je položaj, prava i obaveze davaoca.

Osnovni kriterijumi za donore su: optimalno reproduktivno životno doba, fizički i psihički zdrav, nema tragova uboda igala na koži, ne spada u rizičnu grupu narkomana, ne konzumira alkohol i cigarete, nema analne odnose, biohemijske analize krvi, kao i testovi koji isključuju virusne i bakterijske bolesti: HIV, HEP B i C, sifilis, gonoreja…itd

Prema statističkim analizama 49% ljudi bi koristilo doniranu jajnu ćeliju, kada trudnoća na drugi način ne bi mogla biti začeta. 33% ljudi ne bi želelo doniranu ćeliju a 18% nije sigurno koju bi odluku donelo. Slična analiza, samo drugačiji rezultati, kada je semena ćelija u pitanju, da je reklo 34 %, ne je reklo 35% a 31% ne zna šta bi učinilo u ovoj situaciji.

Još jedna sporna situacija koja se spominje prilikom donacija, je anonimnost donora. Anonimnost donora je obavezna, i ako dete (začeto donorskim ćelijama) zahteva svoje poreklo. Jedino što dete može da zahteva je medicinska dokumentacija, koja je neophodna za neke potencijalne bolesti. Studije takođe kažu da ako bi dobili dete iz donorske ćelije, većina roditelja bi deci rekla istinu o poreklu.

Jedna od najbitnijih situacija tokom procesa donacije je sinhronizacija ciklusa donora i recipijenta. Gde o načinu sihronizacije odlučuje ginekolog.

_{Objavljen: oktobar 2022. godine, ažuriran: 22. februar 2024. godine}

Literatura:

1. Gamete donation, Reproductive Medicine, Heather. E Ross, 2018.
2. Ethical Challenges of Embryo Donation, M. Taebi, R. Bahrami
3. Zakon BMPO
4. ART, PMF Novi Sad