Dojenje u Srbiji – Zašto kod nas žene kratko i retko doje svoje bebe? (VIDEO)

Godinama unazad postoje napori da se poveća broj žena koje doje i da dojenje u Srbiji bude masovnije. Uglavnom su krivci za mali procenat dojenja nedovoljno angažovanje i edukacija medicinskog osoblja u porodilištima širom Srbije, ali i loša informisanost majki po tom pitanju. Kada ovome dodamo i uporno nuđenje i prikriveno reklamiranje mlečnih formula, dolazimo do toga da majke vrlo lako prelaze na skupo zamensko umesto daleko zdravijeg sopstvenog, besplatnog mleka.

Zabrana reklamiranja zamena za majčino mleko – koliko se ona poštuje u Srbiji?

Naizgled se ništa kod nas ne radi mimo zakona. Već neko vreme nema reklamiranja mlečnih formula za oznakama 1 i 2, ali se zato zdušno reklamiraju adaptirana mleka koja se bebama daju nakon prvog rođendana. Ovime se zakon ne krši, ali da li zaista majkama upada u oči taj broj ili reklama i dalje ostaje reklama?

Dojenje u Srbiji i zašto je problem promocija adaptiranog mleka?

Naš portal, odnosno njegove urednice, nisu apriori protiv dodavanja mlečne formule. Normalno je da postoje majke koje neće želeti da doje svoje bebe i sasvim je u redu ako je to njihov izbor. Postoji i mali procenat onih (do 5%) koje će morati da dohranjuju svoje bebe.

No, mi pričamo o onoj velikoj većini budućih i sadašnjih majki koje mogu i žele da doje svoju decu, a nekako se završi na tome da ipak nisu mogle.

Od toga da bi gotovo sve majke mogle da doje svoju decu isto toliko prirodno koliko su ih prethodnih devet meseci nosile u stomaku, dolazimo do toga da izuzetno mali procenat žena doji svoju decu tokom prvih 6 meseci života. Razlozi su brojni, ali se većina svodi upravo na nedovoljnu i neadekvatnu edukaciju majki bilo tokom trudnoće ili neposredno posle porođaja.

Edukacija o dojenju u školicama za trudnice

Uveliko je praksa da su u sva predavanja za trudnice, bila ona plaćena ili besplatna pre svih uključeni proizvođači mlečnih formula, flašica i drugih pomagala koji nisu blisko vezani za samo dojenje. Posebno ne u prvim danima posle porođaja.

Školice i priprema trudnica za porođaj i roditeljstvo su jedna od stvari koju bi svaka trudnica nužno trebala da pohađa bez izuzetka. Na raspolaganju su brojne školice, što u okvirima doma zdravlja, što privatne. Čak i ukoliko niste u mogućnosti da vežbate, važno je da savladate tehnike disanja i teorijski deo. Ipak, kada je dojenje u pitanju, retko je situacija idealna po pitanju edukacije.

Predavanja na temu dojenja su štura i nedovoljna. Prevashodno obuhvataju saniranje ragada, mastitisa i drugih problema koji se mogu javiti, a do kojih zapravo i ne bi trebalo da dolazi. Dojenje se predstavlja kao nešto što je vrlo komplikovano i često neuspešno. Uz to, dok pratite edukaciju, iza predavača najčešće se nalazi reklama upravo za neku zamenu za majčino mleko i flašicu. Stoga vi, koliko god da se trudite da zapamtite šta su saveti, možda ih čak i zapisujete, odlazite sa slikom u glavi svog „rešenja problema“. Uz to, neretko, i sa flajerima proizvođača mlečne formule u rukama.

Dojenje u porodilištu

Nažalost, u našim porodilištima je velika retkost da majka uspe da podoji bebu u prvom satu nakon porođaja. Češće su situacije da se to čak ne dešava ni tokom prvih par sati, a povremeno su bebe odvojene od majki te se dohranjuju u svojim prvim danima života, bez obzira što nema razloga da se ne daju majkama da ih doje.

Nekada se dešava da majka, posebno ako je rodila bebu na carski rez, ni ne dobije priliku da doji svoju bebu u porodilištu već joj je donose na svaka tri sata, nahranjenu i uspavanu. Ni žene koje su sa bebama u svojim sobama tokom 24 sata nekada ne umeju, niti ih iko adekvatno obuči kako da doje svoje bebe, a u ovoj situaciji one imaju priliku da budu sa svojom bebom tokom 24 sata.

Postoje i situacije u kojima majka sama pristaje na dohranu bebe što iz razloga jer ne želi da doji, što zbog toga što misli da će se kod kuće baviti time. U nekim porodilištima zaista postoji veliki napor sestara da se laktacija uspostavi na adekvatan način, a naš cilj je da to bude praksa u svim porodilištima, odnosno standard kome ćemo težiti u globalu.

Poseta patronažne sestre i dojenje

Mame se često najviše uzdaju u pomoć patronažne sestre koja dolazi u kućnu posetu nakon što bude otpuštena iz porodilišta. Nekada je ona od velike pomoći, najčešće kada je mama imala sreće, podrške i znanja  da dojenje bude uspostavljeno od prvog dana u porodilištu.

Česta praksa državnih patronažnih sestara jeste da se drže starih smernica i nisu dovoljno edukovane kada je dojenje u pitanju. Umesto da budu podstrek ženama da doje, demorališu ih pitanjima: „Šta ako nemaju dovoljno mleka?“, „Šta ako im je beba gladna?“, „Kako znaju da  beba sisa dovoljno?“ i tome slično. Pri postavljanju ovakvih pitanja i iskusnije mame, koje su sigurne da rade dobru stvar, počeće da same sebi postavljaju pitanja da li one ZAISTA imaju dovoljno mleka i tu počinju problemi.

Uz to, moguće je da će i one doneti neke reklamne materijale proizvođača adaptiranog mleka i posavetovati „dohranu za svaki slučaj“.

Međunarodni kodeks o zabrani reklamiranja zamena za majčino mleko

Brendiranje zdravstvenih ustanova

Ustanove javne zdravstvene zaštite ne bi smelo da imaju promotivne materijale u suprotnosti sa Međunarodnim kodeksom o zabrani reklamiranja zamena za majčino mleko. Svetska zdravstvena organizacija je ovaj kodeks usvojila još 1981. godine, a SFR Jugoslavija je još tada bila potpisnica istog.  Stoga domovi zdravlja ne bi smelo da nam imaju murale ni postere sa proizvođačima adaptiranog mleka, a sestre koje se bave laktacijom u porodilištu ne bi smele da nose uniforme sa jasno naznačenim brendom proizvođača, kao ni drugi reklamni materijal poput blokova i olovaka. 

Novi izveštaj SZO, UNICEF-a i Međunarodne mreže za dečju hranu (IBFAN) otkriva da, uprkos naporima da se zaustavi promovisanje adaptiranog mleka, zemlje u razvoju još kaskaju po ovom pitanju. Posebno u jeku pandemije virusom korona, postoji snažna potreba da se podstiče dojenje kao idealan izvor antitela za novorođene bebe i daleko najzdraviji izbor. Majčino mleko spašava živote miliona beba širom sveta.

Šta možemo da preduzmemo da se poveća broj žena koje doje?

Idealno bi bilo da se tokom trudnoće priča samo i isključivo o dojenju, bez primesa toga kako da rešavate probleme, jer ako do problema dođe, negde grešite i treba vam stručna pomoć. Neophodno je da se žene edukuju i spremno dočekaju svoje bebe, kako se ne bi držale bapskih priča koje su zapravo mitovi, poput one da mleko zauvek nestaje posle stresa. Medicina je napredovala mnogo dalje od toga da se bebama daju mleko sa uprženim brašnom i slično.

O tome da li je deci nešto falilo, ili pak nije ništa falilo od kravljeg mleka u ranom uzrastu, govori i ogroman broj zdravstvenih problema sa kojima se susreću odrasli ljudi, a vezanih za bubrege, creva i slično. Tek nakon što se utvrdi da postoji realan problem sa dojenjem, kada se pokuša uz zaista stručnu pomoć  bi trebalo eventualno razmatrati mogućnosti uvođenja dodataka, ali opet uz konsultaciju sa edukovanom savetnicom za dojenje.

Obratite se na besplatne telefone Udruženju RODITELJ, koje ima savetovalište za dojenje ili, pak, savetnici za dojenje na sajtu RUMINA. 

Više o temi Dojenje u Srbiji – ko najčešće otežava dojenje poslušajte i u videu urednica portala Demetra:

Pričale smo i o iskustvu sa dojenjem:

Photo by Joshua Miranda from Pexels

_{Objavljen: 19. aprila 2021. godine, ažuriran: 17. aprila 2024. godine}