Dok neki roditelji imaju problem što dete odbija da jede većinu hrane, drugi imaju problem da dete jede povrće ili voće, a postoje i oni koji se suočavaju sa problemom da dete neće da jede meso.
U ovom tekstu:
Šta kada dete neće da jede meso?
Meso je veoma važna vrsta hrane koja sadrži ključne hranljive materije za razvoj deteta, kako za rast, tako i za razvoj nervnih ćelija. Redovan unos mesa i jaja je ključan za detetovu krvnu sliku, jer se gvožđe iz namirnica životninjskog porekla neuporedivo bolje apsorbuje nego iz biljnog (čak 25% apsorpcije u odnosu na 3% iz namirnica biljnog porekla).
Osim gvožđa, ključnog za razvoj dece, meso je bogato i cinkom i vitaminom B.
Više: Zašto je unos proteina važan?
Kako nadokaditi nedostatak mesa u ishrani?
Ako dete voli da jede jaja, možete smatrati da je problem uglavnom rešen. Jaja su kompletna i veoma korisna namirnica.
Neka deca odbijaju da jedu meso zbog njegove teksture. Mrzi ih da žvaću tvrdo meso. Neka deca imaju fazu u razvoju, najčešće između druge i treće godine, kada drže meso u ustima i ne žele da ga sažvaću. Šta možete da ponudite detetu da lakše pristane da pojede:
- Probajte da nađete meke komade jagnjetine, junetine ili svinjetine koji su veoma bogati gvožđem. Na primer, kupite svinjski file.
- Svakodnevno na trpezi servirajte supe i čorbe od pileće sitneži ili junetine. Odličan izbor su kako supa od junećih kostiju, tako i čorba sa sitno iseckanim komadićima mesa.
- Pravite obroke od mlevenog mesa kao što su pljeskavice, ćufte, špagete sa bolonjez sosom, faširane šnicle, musaka i slično.
- Kvalitetne kobasice mogu da budu dobar izbor.
- Potrudite se da nađete kvalitetnu domaću pršutu, suvu pečenicu i kobasicu. Nemojte preterivati sa serviranjem zbog visokog sadržaja soli, ali svakako je zdravije nego da servirate kupovne prerađevine.
Bolje je da dete jede više puta dnevno manje količine mesa, nego više odjednom, jer samo određena količina proteina može da se iskoristi po obroku. Malo po malo i dete će sve više jesti meso.
Dete neće da jede meso
Svakodnevno u najmanje jednom obroku, osim jaja servirajte detetu i ribu, orahe i mahunarke (grašak, pasulj, boranija, sočivo), kako bi delimično nadoknadili nedostatak mesa. Oni imaju iste hranljive materije kao meso, samo u manjoj količini. Uz ovu hranu dajte detetu i visoke doze vitamina C koji će pomoći da se gvožđe bolje apsorbuje.
Namirnice bogate vitaminom C su: citrusi, jagode, kivi, brokoli i paradajz.
Žitarice od celog zrna možete servirati za večeru, a zeleno lisnato povrće za ručak i večeru.
Još:
Šta raditi ako dete ipak ne unosi dovoljno mesa?
Nedostatak hranljivih materija iz mesa može se nadoknaditi raznovrsnom ishranom koja uključuje druge izvore proteina, gvožđa, cinka, vitamina B12 i drugih važnih nutrijenata. Evo nekoliko alternativa:
- Biljni izvori proteina: To uključuje pasulj, sočivo, leblebije, tofu, tempeh, sejtan, orašaste plodove i semenke. Ove namirnice su bogate proteinima i mogu biti odlična zamena za meso.
- Zeleno lisnato povrće: Spanać, kelj, blitva i drugo zeleno lisnato povrće bogato je gvožđem i drugim hranljivim materijama.
- Integralne žitarice: Hleb od celog zrna, smeđi pirinač, integralna testenina i druge integralne žitarice su izvor gvožđa, vitamina B i vlakana.
- Mahunarke: Pasulj, sočivo, leblebije i grašak su bogati proteinima, gvožđem i drugim nutrijentima.
- Proizvodi obogaćeni nutrijentima: Na tržištu se mogu naći i proizvodi biljnog porekla koji su obogaćeni vitaminima B12, gvožđem i drugim hranljivim materijama.
- Bobičasto voće i voće bogato vitaminom C: Ovo voće pomaže u boljoj apsorpciji gvožđa iz biljnih izvora hrane.
Važno je da detetu pružite raznovrsnu ishranu koja zadovoljava sve njegove nutritivne potrebe. Ako imate bilo kakve sumnje ili pitanja o ishrani vašeg deteta, uvek je dobro posavetovati se sa pedijatrom ili nutricionistom.
Photo by Emre Vonal, Becerra Govea Photo from Pexels
Objavljen: 17. oktobar 2024. godine, ažuriran: 1. maj 2024. godine
